Novi hladni front mogao bi da se otvori u političkoj napetosti između Evropske unije i Rusije oko energetike. Ovaj put na Arktiku.
EU je prošle nedelje iznela predloge koji bi mogli da dovedu do zabrane iskopavanja novih nalazišta nafte, uglja i gasa na Arktiku u nastojanju, kako je rečeno, da zaštiti region od daljih klimatskih promena.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Rusija, glavni nosilac arktičke teritorije na kojoj se nalazi obilje njenih zaliha ugljovodonika i ribe, nije previše zadovoljna predlozima. Zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak rekao je za CNBC da su predlozi politički motivisani i besmisleni.
– Bio sam malo iznenađen kada sam čuo za ovo. Zašto Arktik, zašto ne Ekvator? Postoje brojna mesta u svetu gde proizvodnja nafte i gasa treba biti zabranjena. Ovaj predlog nema nikakvu drugu motivaciju osim političke. Šta nam ove izjave govore – da moramo da prestanemo da zaustavimo vađenje gasa? Mislim da autori ovih predloga veoma slabo razumeju pravo stanje stvari – rekao je on.
Predlozi EU dolaze u trenutku kada su tenzije između Rusije i EU već visoke kada je reč o energetici, a posebno prirodnom gasu. Cene su rasle jer je potražnja u Evropi stisnuta zalihama manjim nego što se očekivalo.
Rusija je saopštila da je povećala isporuke gasa, ali kritičari kažu da ona koristi svoj izvoz gasa u region u političke svrhe, uglavnom u nastojanju da Nemačka pruži regulaorno odobrenje za gasovod Severni tok 2. Rusija je negirala da iskorišćava evropsku gasnu krizu, a predsednik Vladimir Putin je insistirao da Moskva ne koristi gas kao oružje.
Arktički angažman
Tenzije na Arktiku već godinama rastu između regionalnih igrača, posebno u svetlu tihog širenja političkog, ekonomskog i vojnog uticaja Rusije.
Za razliku od Rusije, EU je relativno nov igrač na Arktiku i blok, sam po sebi, nije član Arktičkog saveta, međuvladinog foruma koji bi obezbedio sredstva za unapređenje saradnje, koordinacije i interakcije među arktičkim državama, iako Savet uključuje države članice EU Dansku, Finsku i Švedsku.
Međutim, izgleda da EU želi da poveća svoju ulogu u regionu, a u predlogu koji je Evropska komisija iznela istakla je da je “arktički region od velikog strateškog značaja za Evropsku uniju, u pogledu klimatskih promena, sirovine kao i geostrateškog uticaja”.
Rečeno je da će imati za cilj da “ojača angažman EU“ u regionu “doprinosom održavanju mirnog i konstruktivnog dijaloga i saradnje u promenljivom geopolitičkom pejzažu, da bi Arktik bio bezbedan i stabilan“, kao i “podršku inkluzivnom i održivom razvoju arktičkih regiona u korist njegovih stanovnika i budućih generacija“.
Arktik je sastavni deo ruske privrede i teritorije, njena obala čini 53 odsto obale Severnog ledenog okeana, a zemlja u tom regionu ima otprilike dva miliona stanovnika— to je otprilike polovina ljudi koji žive na ukupnom Arktiku.
Aleksej Čekunkov, ruski ministar za razvoj ruskog Dalekog istoka i Arktika, rekao je u junu da je “Arktik motor ekonomskog rasta. On čini 10 odsto našeg BDP-a i 20 odsto našeg izvoza”. Kako je dodao, Rusija je svesna znčaja održivosti za Arktik.
Održivost je veliko pitanje za region, koji je pod velikim uticajem klimatskih promena. Arktik se zagreva oko dva puta brže od globalnog proseka, prema Norveškom polarnom institutu, koji je upozorio da “značajno regionalno zagrevanje dovodi do kontinuiranog gubitka morskog leda, topljenja glečera i grenlandske ledene kape” sa drastičnim posledicama po ljude i prirodu u regionu i svetu.
Novak je upitao da li predlozi EU podrazumevaju da će ljudi koji žive i rade u regionu morati da se presele.
– U arktičkoj zoni Rusije živi mnogo ljudi, ima mnogo naselja i zajednica koje naseljavaju ove regione, mi proizvodimo energiju da podržimo njihove aktivnosti. Šta da zaključimo iz ovakvih izjava – da treba stati na kraj svim ljudskim aktivnostima i uopšte na stanovanje u ovim krajevima? – rekao je u četvrtak.
Napomenuo je da predlozi ne utiču samo na Rusiju, jer SAD, Кanada, Island i Norveška takođe imaju teritoriju na Arktiku i članovi su Arktičkog saveta.
BONUS VIDEO:
Izvor: Tanjug
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)