Većina ljudi sir bira u prodavnici, između kotura koji izgledaju isto i imaju sličnu cenu. U planinama središnje Italije postoji drugačija ponuda, možete da usvojite ovcu. Ona ostaje u svom stadu i na svojoj livadi, a vi dobijate ono što je dala za godinu dana. Prema pisanju italijanskog magazina Gambero Rosso, taj program pastirska zadruga iz regije Abruco vodi još od 2000. godine.
Selo u planini, stado u zaklonu
Sve se događa u mestu Anversa delji Abruci, u provinciji L’Akvila. Selo ima manje od 400 stanovnika i nalazi se na planinskoj padini iznad klisure Sađitario, preko puta masiva Majela i nedaleko od Nacionalnog parka Abruco, Lacio i Molize. To je predeo u kojem još žive vukovi i marsički medvedi, pa stado noću spava u pokretnim drvenim oborima.
Središte priče je poljoprivredno dobro i agroturizam “La Porta dei Parchi“ (“Vrata parkova“). Dobro vodi porodica Marčeli , a stado ima oko 1.500 do 1.700 ovaca. Nuncio Marčeli , pastir i mlekar, i njegova tadašnja supruga Manuela Koci 2000. godine pokrenuli su inicijativu “Usvoji ovcu, odbrani prirodu“.
Zašto je uopšte nastala
Ideja nije bila marketinška igra, nego pokušaj da se zaustavi nešto što se već dešavalo, čuvanje ovaca,staro hiljadama godina, nestajalo je. Mladi su odlazili, planine su se praznile, a sa njima i pašnjaci koje su ovce vekovima održavale. Manuela Koci je tada izjavila da se na ovom području ovce čuvaju već oko dve hiljade godina i da bi porodica želela da se tako nastavi još toliko. Zadruga je sa projektom izašla na internet u vreme kad je to bila prava retkost, pa su u zabačeno selo stizale novinarske ekipe.
Kako usvajanje funkcioniše
Usvojitelj plaća godišnji iznos, u zavisnosti od paketa oko 100 do 190 evra po ovci, koji pokriva troškove uzgoja i održavanja stada. Zauzvrat dobija proizvode koje daje “njegova“ ovca. To su pre svega pekorino, odnosno ovčiji sir, i rikota, ali i drugi proizvodi sa farme. Kroz godine paketi su se menjali. U jednoj od ranijih verzija ponude, koja je koštala 190 evra, usvojitelj je dobijao kožnu ogrlicu sa imenom koje sam izabere, potvrdu o “usvajanju“ sa fotografijom ovce, predmet od njene vune i čak osam točkova sira od po dva i po kilograma. Postoji i varijanta za vegetarijance i one koji ne žele proizvode od mesa.
Prvih godina cena se računala u lirama: 350.000 lira godišnje donosilo je pet kilograma odležalog pekorina, tri kilograma sveže rikote ili kilogram dimljene, i nešto vune. Sir se pravi od sirovog, nepasterizovanog mleka. Jedan uslov ipak postoji, ovca ostaje u Abrucu. Njeno mleko pravi sir baš tamo, a ne negde drugde.
Ko je “usvojao“ovce
Od pokretanja projekta, kako pišu italijanski mediji, ovcu je usvojilo hiljade ljudi, od ljubitelja prirode do gurmana koji žele da znaju odakle im dolazi sir. Sam Marčeli je poslednjih godina govorio o oko 800 “proširenih porodica“, kako ih naziva. Za njega je to oblik veze između proizvođača i potrošača, bez posrednika, koji se danas sve više doživljava i kao pomoć ljudima koji se ovim poslom bave.
Usvojitelji nisu ograničeni na sir iz pošiljke. Mogu da dođu u posetu, prespavaju u agroturizmu, prisustvuju proslavi šišanja ovaca ili sezonskom prelasku stada na planinske pašnjake. Posebno je popularan program “Dan pastira“, u kojem porodice sa decom celog dana prate stado na usponu ka planini.
Priča koja je stigla i do Avganistana
Marčeli je poznat i van Italije. Njegovo iskustvo sa sirom koje dugo traje iskoristio je u projektu u Avganistanu, gde je sa nomadskim pastirima plemena Kuči radio na tome da se napravi odležali sir, siguran za jelo i izvor zarade za zajednice koje su ostale na ivici opstanka.
Abruco nije jedini koji je ovako razmišljao. Slične programe imaju i druge farme u Italiji. Zadruga Valenostra iz Pijemonta nudi usvajanje ovce za oko 100 evra godišnje, uz nekoliko kilograma lokalnih sireva. U Lombardiji postoji “usvoji kravu“, a u Furlaniji projekat u kojem se za usvojenu ovcu dobija nekoliko kilograma sira godišnje.
Zašto je ovo više od poklona
Poruka cele priče je jednostavna,stado preživljava samo onoliko dugo koliko ljudi nastavljaju da kupuju njegove proizvode. Isto važi i za male mlekare bliže vašem domu. Kad kupite sir direktno od male mlekare umesto kolutа iz supermarketa, ne podržavate samo ukus, nego i pašnjak, pastira i tradiciju koja bi bez toga lako nestala. U Abrucu su to shvatili pre četvrt veka i od ideje o jednoj usvojenoj ovci napravili način da stado ostane na planini.
Komentari (0)