Beograd ima prirodni potencijal za rečni prevoz koje malo koji drugi grad ima – dve plovne reke, od kojih se za jednu, Dunav, čak i kaže da je auto-put s 12 traka. Taj potencijal i dalje nije iskorišćen, ali to bi uskoro moglo da se promeni, jer gradske vlasti najavljuju uvođenje linijskog rečnog prevoza. Šta je sve potrebno da bi on funkcionisao?
Odbornici Skupštine Beograda usvojili su prošlog četvrtka Odluku o javnom prevozu u linijskoj plovidbi, što će omogućiti da se raspiše konkurs i zatraži partner za uspostavljanje linijskog rečnog prevoza u glavnom gradu. Uvođenjem tog prevoza biće povezano sve od Obrenovca do Grocke i do Zemuna, uključujući Surčin.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Biće definisani mesta za stanice i uslovi pod kojima će se obavljati rečni prevoz. Taj vid prevoza moći će da koriste građani koji imaju karticu za javni prevoz. Prema rečima zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, na taj način ubrzaće se putovanje građanima koji žive na obalama reka i smanjiće se broj autobusa i gužve na putevima.
Uspostavljanje rečnog prevoza u Beogradu
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Vladislav Maraš za Sputnjik kaže da je uspostavljanje linijskog rečnog prevoza u glavnom gradu Srbije izvodljivo i perspektivno, ali da je pre svega neophodno sprovesti studije kojima bi se utvrdilo koje linije bi trebalo formirati i u kojim fazama bi trebalo razvijati taj podsistem javnog prevoza putnika.
– Potrebno je da imate odgovarajuću flotu brodova koja će imati malo drugačije karakteristike u odnosu na ono s čim trenutno raspolažemo, u smislu brzine plovidbe i potrošnje goriva. U vodnom saobraćaju je potrošnja goriva jedna od najznačajnijih troškovnih kategorija. Ako malo povećavate brzinu, to značajno povećava troškove goriva. Takve stvari bi zaista morale detaljno da se istraže – predočava Maraš.
Maraš dodaje da sistem linijskog rečnog prevoza mora da bude integrisan u sistem javnog prevoza putnika i da bi ga trebalo intenzivno promovisati kako bi se ljudi zainteresovali da ga koriste.
– Mora se omogućiti povezivanje tog podsistema sa ostalim, autobuskim, tramvajskim, ako je to moguće. Da ti pristani, odnosno mesta ukrcavanja ljudi na brodove, ne budu daleko od autobuskih stanica. Ako putnici treba da izađu iz autobusa i pešače 10, 15 minuta da bi ušli na brod, od toga nema ništa – napominje Maraš.
Višestruke koristi rečnog prevoza
Sagovornik ističe da takvi sistemi u drugim gradovima vrlo retko funkcionišu bez subvencija i da su višestruko korisni:
– Nije stvar samo u tome da li je to isplativo ili nije. Postoje i druge društveno-ekonomske koristi koje su vezane za uvođenje takvog sistema, od toga da ćete smanjiti gužve i na taj način smanjiti zagađenje životne sredine, do toga da cena nekretnina u okruženju pristana počne da raste. To su efekti koji možda zvuče kao nešto što nije realno, ali se zaista postižu.
BONUS VIDEO:
Izvor: Sputnjik
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)