Početak avgusta svake godine je vreme kada se prisećamo najvećeg etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata, kada u znak sećanja na žrtve obeležavamo najveći egzodus srpskog naroda. Avgusta 1995. godine u zločinačkoj akciji „Oluja”, u samo nekoliko dana, iz Republike Srpske Krajine proterano je više od 220.000 ljudi, a 1.877 njih je poginulo i nestalo, od čega su više od polovine bili civili.
Na koji način će ove godine biti obeleženo stradanje Srba u „Oluji”?
– Pridružićemo se obeležavanju godišnjice u organizaciji Vlade Republike Srbije, Republike Srpske i SPC u Busijama. Dan kasnije organizovaćemo pomen žrtvama „Oluje” u Banjaluci. Sledećeg dana tradicionalno odlazimo prema Novom Gradu, gde je deo Ličana, Kordunaša i Banijaca izašao preko „mosta spasa”. U dogovoru sa Crkvom i lokalnim vlastima u Novom, na bosanskoj strani pravimo pomen u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla i onda od crkve do „mosta spasa” palimo sveće. Budući da je to sad međunarodni prelaz, lokalne srpske vlasti zatražile su da se na pola sata zatvori most i da mi slobodno prošetamo, upalimo sveće i spustimo vence u reku Unu. U povratku ćemo svratiti u Svodno, mesto na 7-8 km od Novog prema Prijedoru, gde su 8. avgusta hrvatski avioni bombardovali kolonu izbeglica i ubili troje Krajišnika civila, izranjavali domaće ljude koji su prišli da im donesu nešto da se okrepe, i još na desetine teško ranili, među kojima i žene i decu. Sedmog avgusta idemo na Petrovačku cestu, gde su hrvatski avioni bombardovali izbegličku kolonu. Kod mesta Bravsko stradalo je desetoro ljudi, od kojih četvoro dece i devojka od 20 godina. Za kraj ćemo posetiti spomen-sobu u Driniću.
Šta će se ove godine naći u biltenu „Danituge i sjećanja”, u kojem beležite najbitnije događaje između dve godišnjice?
– Virtuelno ćemo ga promovisati danas u 11 sati na našoj stranici, umesto tradicionalnih prezentacija.Imamo interesantnu rubriku o deci iz kolone, koja su danas uspešna u raznim branšama, a ima ih dosta. Imamo rubriku „Suočavanje sa prošlošću”, o tome kako Hrvati prezentuju događaje iz devedesetih, a posebno „Oluju”. Takođe, imamo priču o tome kako žive povratnici u Hrvatskoj. Ove godine nas je mnogo Krajišnika napustilo, ima reči i o njima. Istakao bih i rubriku „Nova izdanja”, u kojoj je popisano šta je sve napisano i snimljeno. Ove godine kao važan datum zabeležio sam 6. jul, kad je počelo snimanje filma i serije „Oluja”.
Zbog čega mislite da je ekranizovanje ove zločinačke akcije važno?
– Znate koliko su druge strane sukobljene u ratu devedesetih snimile tih filmova, koliko Hrvati snimaju i kakve filmove, koliko ulažu u njih. To isto rade i Bošnjaci, jedino Srbi ne. Srbi nose tu neku stigmu krivaca za ovaj rat. Svi oni su uspeli da budu i pobednici i žrtve, a to još niko u istoriji nije uspeo da spoji. Iz mog iskustva, filmovi su ipak mnogo jači za širenje istine ako se ispričaju na način prihvatljiv publici. Kad nekome kažete, kao mi kad objavimo, da je 7.500 stradalo u ratu ili 1.877 u „Oluji”, šta to u Americi, u Kini, u tim mnogoljudnim zemljama znači – ništa, ali kad ispričate priču kroz sudbinu jedne porodice, nekog čoveka, i ako to iznesu dobri glumci i dobar režiser, i scenario bude dobar, kad se sve to poklopi, onda može da bude mnogo jače nego sve o čemu sam ja pričao.
Šta vam je bilo na umu kad ste 1993. godine osnovali nevladinu organizaciju na čijem ste čelu i danas?
– Početkom devedesetih počeo sam da se bavim humanitarnim radom odlazeći kao advokat da branim Srbe preko granice, da pravim tužbe, žalbe. Ideja o osnivanju „Veritasa” došla je od italijanske grofice Viskonti, koja je bila čuvena novinarka. Dolazila je na ratom zahvaćeno područje i videla sve što se dešava na prostorima bivše Jugoslavije. Kazala je da smo najveći stradalnici, a najmanje se zna o nama, još se kotiramo kao agresori i predložila da pošto je Republika Srpska Krajina nepriznata država i osnujemo nevladinu organizaciju, i upoznamo svet s našim dokazima o stradanju.
Piše: EKIPA OBJEKTIVA
Ovu i još mnogo interesantnih tema pročitajte u današnjem izdanju štampanog Objektiva.
BONUS VIDEO:
Gosp. Štrbac, a kakva je vaša odgovornost? Vi ste bili u vladi te kvazi države. Vi ste znali za progone i ubijanja Hrvata od 1991, niste niti jednom to pokušali spriječiti. Kad je račun stigao na naplatu, vi ste među prvima pobjegli i ostavili svoj narod da plaća račune za koje ste znali da će doći na naplatu! Sad, godinama kasnije, vi nastavljate s lažima i prešućivanjem istine. Pa čovječe, kako vas nije sramota!!
Opet on kuka o dve istine, a znamo da postoji SAMO JEDNA ISTINA. A nju svi znamo, ceo svet je zna. Šta onda njemu preostaje posle 95g nego laž i kukanje i mržnja... U Hrvatskoj se ruši rekordna sezona iz 219g.
Najbolje je kad neko napiše zašto se radujete ubijanju i progonu? Putin se isto raduje i svake godine radi paradu, zato šta je Crvena armija sa Saveznicima 45g u Nemačkoj ubila 2,3 miliona nedužnih Nemačkih civila, a Hrvati slave Oluju koja nije ubila 220.000 Srpskih civila, koji su 4g podržavali svoje očeve, braću, sinove, muževe, da ubijaju komšije u kući pored svoje i da razaraju gradove i rade genocid. Toliko laganja i srpskog kukanja i sustavnog širenja mržnje je potvrda da su ih trebali pobit, SVE?