I dan-danas živimo sa strepnjom hoćemo li dočekati sutra, da li će nas velike rupe progutati i hoćemo li postati grad bez ljudi ili ljudi bez grada. U ratu su ljudi znali gde da se sklone od neprijatelja, dok kod zemljotresa vlada strah gde se sakriti a da ti na glavu ne padne zid.
Petrinjska parohija je do Drugog svetskog rata imala 21 crkvu, a do decembra smo imali samo pet funkcionalnih crkava. Nakon njega, nemamo više nijednu u kojoj se može služiti bogosluženje. Crkvi Svetog Spiridona, koja je doživela mučeničku sudbinu kroz istoriju, ovo će biti četvrti put da se gradi, ovako za Objektiv priča paroh petrinjski Saša Umićević, sedam meseci nakon što su razorni zemljotresi pogodili Petrinju, Sisak i Glinu, kada je poginulo sedmoro ljudi, a povređeno nekoliko stotina građana.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
ZARADA NA TUĐOJ MUCI
Ovog skromnog paroha u svoj muci najviše je razočarala ljudska bezdušnost, kada su preprodavci došli u zemljotresom razorenu Petrinju i okolna sela da od naroda za male pare kupe stoku.
– Nudili su mali novac kako bi otkupili stoku. Narod, koji se našao u bezizlaznoj situaciji, prodavao je životinje po minimalnoj ceni koja im je ponuđena. Morali smo da reagujemo, pa smo se obratili potpredsedniku Vlade, nakon čega su poslati inspektori koji suzbijaju taj kriminal. Neke životinje su zbrinute dok se ne steknu bolji uslovi za njihove vlasnike, a i velika poljoprivredna gazdinstva koja nisu oštećena ponudila su se da čuvaju stoku dok se ne poboljša situacija – priča otac Saša.
SIN JUNAK
Naš sagovornik navodi da je zahvalan bogu što mu je porodica ostala na broju, iako je život u Petrinji vrlo težak, jer se kraj obnove ne može precizirati sa sigurnošću.
– Najstariji sin Arsenije (5) moj je junak. Kada pričamo o potresima, on se pravi da ne zna o čemu govorim, potiskuje ih jer želi da ih zaboravi. Irina (2) nekoliko dana nakon podrhtavanja nije želela da govori, jednostavno je zaćutala, dok je najmlađa, devetomesečna Srna, skoro dva meseca posle zemljotresa bila isključivo na rukama, nije želela da se odvoji od supruge. Bogu hvala, pregurali smo taj period – priznaje otac Saša, koji trenutno sa porodicom boravi u iznajmljenoj kući u Petrinji, pored koje je napravio malu kapelu kako bi se održavala osnovna bogosluženja, a dok se ne završi obnova crkve.
Kako ističe, potrebno je mnogo truda da bi se život vratio u normalu.
– Potresi su za sve nas postali svakodnevica. Idemo na spavanje sa strahom da li ćemo se ujutru probuditi zatrpani u svojim krevetima. Neko još uvek spava u drvarnicima, obnovljenim štalama i svinjcima. Pojavilo se oko stotinu rupa u selu Mečenčani blizu Petrinje, pa strahujemo da li će se proširiti i pojaviti i kod nas. Uz pomoć boga i institucija nadamo se da ćemo se izboriti, ali kako stoje stvari sada, dočekaćemo zimu u ovom stanju – ističe paroh petrinjski, navodeći da mnoge ulice u Petrinji i dalje stoje netaknute i zatrpane, dok objekti stari više od 250 godina, koji predstavljaju kulturnu baštinu, plaše građane svojim nakrivljenim i razorenim zidinama.
OTIŠLI U INOSTRANSTVO
Otac Saša je u svojoj parohiji popisao oko 160 kuća sa oznakama različitih boja.
– Porodice koje su ostale bez domova zbrinute su u kontejnerskim stanovima. Oni koji su se odselili, otišli su u inostranstvo i pitanje je da li će se ikada vratiti. Srpska crkva je u saradnji sa Srpskim narodnim većem pokrenula akciju „Banija je naša kuća” i u sklopu akcija dopremljeno je i instalirano 165 kontejnera. Veliku pomoć pružila je Vlada Srbije, pošto je uplatila milion evra za pomoć, zatim Grad Beograd, patrijarh Porfirije i mnogi drugi, koji su učinili sve što je bilo u njihovoj moći. Za vreme zemljotresa bila je trka s vremenom jer je bila zima, ljudi su spavali u autima, svinjcima, drvarnicima. Trenutno je najpotrebniji građevinski materijal – navodi naš sagovornik.
PODRŠKA SPORTISTA
Nada poslednja umire, pa tako građani Petrinje gaje nadu i uverenje da će se život vratiti u normalu, a u tome im pomažu sportisti koji učestvuju u različitim manifestacijama koje se organizuju na ovom području.
– Centar je zatvoren i za pešake i za saobraćaj. Ipak, uspeli smo da organizujemo neke manje manifestacije. Organizator čitavog humanitarnog događaja je teniser Marin Čilić, a u tome su pomogli i teniser Borna Ćorić, fudbaleri Luka Modrić i Mario Mandžukić. Svi zajedno pričamo, dajemo jedni drugima duhovnu pomoć – ističe paroh petrinjski.
Piše: Sanja Radovanović
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 23. JUL
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)