Knez Miloš Obrenović imao je puno konja, a povremeno se dešavalo da neki od njih ugine, iako prethodno nije bolovao. Njegovi prijatelji u Beču rekli su mu da postoje „neki hemičari” koji bi možda mogli da mu pomognu.
Kada je uginuo još jedan konj, knez Miloš je dao nalog da se utroba životinje pošalje u Beč. Ubrzo je dobio odgovor da je konj otrovan lepkom za kožu za opanke.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Iako je motiv ostao nepoznat, bilo je jasno da je opančar kneza Miloša glavni osumnjičeni. Tako je počela forenzika u Srbiji – ovako za Objektiv priča autor postavke „Forenzika – više od veka” Srđan Vasilijević, koja je organizovana u Muzeju nauke i tehnike povodom sto godina od osnivanja Odeljenja tehničke policije i otvaranja prve škole MUP u Srbiji u Muzeju nauke i tehnike.
FOTOGRAFIJE PRESTUPNIKA KLJUČNE
Fotografija je imala važnu ulogu u forenzici jer, na primer, ako se neko lice nađe na poternici, bilo je potrebno uporediti ga.
– To praktično znači da postoji neka nagrada u toj poteri za određenom osobom. Na primer, policijski službenik u Boljevcu imao je interesa da lokalne stanovnike fotografiše za album i kad mu kažu iz druge opštine da traže lice takvih i takvih karakteristika, onda se taj službenik javi i kaže: „To je moj Žika iz Boljevca.” I policajac će biti nagrađen u smislu da napreduje u službi. Lica prestupnika iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka tražena su u svim policijskim stanicama i svuda su se nalazile njihove fotografije – kaže Vasilijević, pokazujući nam rekonstruisani policijski odeljak za fotografisanje krivaca.
– Zahvaljujući fotografiji, kartoteka individualnih osobina prestupnika dobila je na značaju u čitavom procesu istražnih radnji. Alfons Bertijon razvio je antropometriju, disciplinu pomoću koje su osumnjičenima mereni delovi tela, a dobijeni podaci uz specifične karakteristike i fotografije profila činili su dosije – objašnjava naš sagovornik.
IZDVAJANJE DNK POMOĆU ANANASA
Prvi uspešan eksperiment u izdvajanju DNK analize u kućnim uslovima desio se sasvim slučajno, i to zahvaljujući ananasu, a autor izložbe kaže da je sto odsto pouzdan.
– U laboratoriji u kojoj su tehničari pokušavali da izoluju DNK jedinicu, jedno jutro se zatekao rezultat. Međutim, kada su ponovili eksperiment, DNK nije bilo. Prošlo je puno vremena od tada, a nijedan sledeći pokušaj nije pokazivao DNK. Onda se neko setio da su u tom momentu cedili ananas, pa su se setili da je možda slučajno prsnuo tokom eksperimenta. Dodali su dve kapi ove voćke i zaista se pojavio DNK – ističe autor, dodajući da je 1998. godine Vrhovni sud prihvatio DNK analizu kao punovažni dokaz.
FORENZIČKA OPREMA SKUPA
Forenzička oprema je prilično skupa, pa tako jedna, naizgled sasvim obična staklena boca u laboratoriji u kojoj se analiziraju dokazi košta između pet i sedam hiljada dinara. – To je cena za onu sa nižim nivoom sertifikata, a da bi zadovoljila sve uslove biotehnologije, farmaceutska ispitivanja i slično, takva košta između 17.000 i 18.000 dinara. Zamislite koliko samo tih staklenih posuda treba jednoj laboratoriji godišnje – ističe Vasilijević.
POLIGRAF NIJE DOKAZ NA SUDU, ALI POMAŽE U ISTRAZI
Među brojnim eksponatima na postavci, izloženi su i primerci poligrafa, odnosno aparata koji, kako tvrdi naš sagovornik, nije dokaz na sudu.
– Poligraf nije klasično forenzičko sredstvo, ali ima svoju upotrebnu vrednost. On se bavi ispitivanjem ljudske psihe, koja nije u stanju da ne reaguje na laž. Mi možemo verbalno i motorički da „prodamo” nekome priču, ali ne možemo da je prodamo sebi. Problem je što verodostojnost rezultata zavisi od psihičkog sklopa ispitanika. On nije dokaz na sudu, ali je dobra smernica za dalju istragu – kaže autor. Kod poligrafa je najbitnija osoba koja radi na njemu, jer, kako tvrdi Vasilijević, od tog stručnjaka zavisi kako će proceniti psihičko stanje osobe koja ide na detektor laži.
– Bitno je znanje i umeće osobe koja radi na poligrafu. Velika je verovatnoća da se dođe do dobrih rezultata. Međutim, na sudu je teško primeniti poligraf, ali pomaže istrazi u odbacivanju onih koji su manje sumnjivi. Ako na poligrafu postoji sumnja, onda se drugim metodama pojača ispitivanje u tom pravcu – ističe autor.
VIDEO-NADZOR OD VELIKOG ZNAČAJA
Video-nadzor od pre nekoliko godina postao je sastavni, ali i veoma značajni deo u rešavanju kriminalne radnje.
– Ukoliko neka osoba prolazi, a uhvati je video-nadzor, on će automatski prepoznati njen hod. U gradu od dva miliona stanovnika teško da mogu da se nađu dve osobe koje isto hodaju. Video-nadzor je odmah toj osobi dodelio serijski broj. To je nebitno ako se ništa ne desi, međutim, ukoliko dođe do ubistva, uradi se rekonstrukcija događaja i tačno može da se vidi kuda se neko kretao. Recimo, jedan čovek je prošao detektor na metal, a na petom spratu je nekog ubio. Ili pokušao da ubije ili izvršio pljačku nekim oružjem, a dole na detektoru nije bilo oružja – pojašnjava naš sagovornik. Autor postavke kaže da se otisci prstiju za potrebe istrage uzimaju samo od onih koji su okrivljeni.
– To što imamo otiske prstiju u ličnoj karti, ništa ne znači jer ta baza uopšte ne ide u policijsku pretragu i to je zakonom zabranjeno. Napravimo grupu osumnjičenih za neko delo i oni se zamole da daju otiske. Otisak prstiju na nožu jeste krvavi trag, ali može se desiti da je podmetnut, da nož jeste bio u rukama osumnjičenog, ali tri dana pre nego što je zločin izvršen. Mikroskop za poređenje čaura i projektila zadovoljava sve potrebe u forenzici.
– Metak koji je izvađen iz tela kraljice Drage Obrenović nalazi se na izložbi. Može se desiti da je isti metak, isto oružje, ali da nije ista igla. To se upravo utvrđuje mikroskopom. Moguće je da postoji preklapanje mikroskopa i onoga što je u bazi podataka. Softver prepozna seriju metka i kada je proizveden. Za svako oružje vršeno je probno ispaljivanje, pravljen je balistički karton, pri čemu je jedan primerak ostajao u fabrici, dok je drugi išao u bazu policije – priča sagovornik.
Piše: SANJA RADOVANOVIĆ
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 3. i 4. JUL
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)