Rast veštačke inteligencije i digitalnih servisa doveo je globalnu infrastrukturu pod neviđen pritisak — data centri, širom sveta, troše ogromne količine električne energije, vode i zemljišta, dok količina podataka koju generišu modeli, fotografije, video sadržaji i e-mailovi raste brže nego što postojeće tehnologije skladištenja mogu da prate.
U tom kontekstu, pažnju tehnološke zajednice privlači 24-godišnja osnivačica Anaga Raješ, koja stoji iza startapa BioCompute. Njena kompanija razvija ambiciozan koncept — prvi “DNK data centar” na svetu, koji bi umesto tradicionalnih diskova i servera koristio molekule DNK za skladištenje digitalnih informacija.
DNK kao skladište podataka
Ideja se oslanja na oblast poznatu kao “DNA data storage“, koja omogućava da se binarni podaci prevedu u sekvence nukleotida i zatim čuvaju u izuzetno stabilnom i kompaktnom obliku. Teoretski, DNK može da pohrani ogromne količine podataka u prostoru koji je višestruko manji od današnjih hard diskova, uz potencijal da traje hiljadama godina bez degradacije.
Stručnjaci već godinama upozoravaju da tradicionalna digitalna infrastruktura ulazi u granice održivosti. Podaci koje generišu AI sistemi zahtevaju sve veće server farme, što dovodi do rasta potrošnje energije, emisije ugljen-dioksida i elektronskog otpada. Upravo tu, zagovornici DNK skladištenja vide potencijalnu prekretnicu — tehnologiju koja bi mogla drastično smanjiti fizički i energetski otisak digitalnog sveta.
Kraj data centrima
Raješ je, prema navodima iz tehnoloških krugova, započela rad na projektu u Indiji, a kasnije se preselila u Silicijumsku dolinu kako bi ubrzala istraživanje i pristup investicijama i laboratorijama. Njena vizija je da se DNK skladištenje ne koristi samo za arhiviranje, već i kao dugoročna alternativa klasičnim data centrima.
Ipak, stručnjaci napominju da tehnologija i dalje ima značajne prepreke: proces upisa i čitanja podataka iz DNK je spor, skup i laboratorijski kompleksan, što znači da je daleko od komercijalne primene u velikim razmerama.
Uprkos tome, interesovanje investitora i istraživača raste, jer bi uspešna implementacija mogla da promeni osnovu digitalne ekonomije — od načina na koji se čuvaju podaci, do same arhitekture interneta. Ako BioCompute uspe da prevaziđe tehničke barijere, DNK data centri bi mogli postati jedno od najradikalnijih rešenja u istoriji informacionih tehnologija.
Komentari (0)