Jedan intervju Snežane Divac bio je dovoljan da se posle sedam godina ponovo otvore bolna sećanja.
Supruga slavnog srpskog košarkaša Vlada govorila je o činjenici da je dovođena u vezu sa saobraćajnom nesrećom u kojoj je jula 2014. godine stradao Luka Jovanović (21), objasnivši da automobil „kantrimen” kojim je mladić usmrćen nije bio njen, kao i da joj je savest čista. Nekadašnja glumica je ispričala i da je sanjala Luku i da je tri meseca posle nesreće, preko šnajderke, stupila u kontakt sa njegovim ocem i maćehom. Za nesreću je osuđen Marko Milićev, koji je početkom marta 2019. posle četiri i po godine robije izašao na slobodu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ekipa Objektiva bila je juče sa momcima kojima je posle Lukine smrti ostala živa rana na srcu. U želji da čujemo kako oni reaguju na sve što je ispričala Snežana Divac, razgovarali smo sa Lukinim vernim drugom Mladenom i kumom Urošem, koji sećanje na prijatelja održavaju organizujući humanitarne turnire.
‒ Posle sedam godina mislim da je apsurdno pričati o svemu. Rešili smo da napravimo memorijalni turnir, da se Lukino ime nikada ne zaboravi, a to ko je i šta uradio ili nije, nećemo da komentarišemo. Ako nešto treba da se „otvori”, onda nek se otvori sa nekim konkretnim dokazima. Taj slučaj je pravno rešen, zatvoren i ako nešto treba da se otvara, neka to rade policija i sudstvo, a ne neko sa strane ‒ kaže za Objektiv Mladen Mitrović (27).
I Uroš Nikolić (23), koga je Luka krstio, ne želi da se vraća na sve sa čime se suočavao godinama unazad.
– Na turniru držimo transparent: „Ko god da je ubica, nek pamti osmeh njegovog lica”. To je za nas tačka. To sve govori. Ko god da je ubio Luku, niko nam ga neće vratiti – izričit je Uroš.
KOBNE VEČERI NIJE ŽELEO DA IZAĐE
On opisuje i poslednju noć u društvu sa Lukom.
– Pamtim da nije hteo da ide sa nama, da smo ga nagovarali. I na kraju je otišao kući, presvukao se i bilo nam je super. Pre nesreće smo bili u klubu na Kalemegdanu. Nisam bio sa njim u kolima. Išao sam taksijem 15 minuta pre njih. Samo što sam prešao Brankov most, zvali su me i rekli šta se desilo. Kada smo se vratili, Hitna pomoć je Luku bila već odvezla. Svi smo bili to veče u Urgentnom centru i čekali vesti – prepričava Uroš poslednje Lukine sate.
Uroša i Luku vezuje kumstvo i prijateljstvo iz kraja.
‒ Ja sam mlađi od Luke. On me je krstio jer su naši očevi prijatelji. Uvek je bio nasmejan i druželjubiv i raspoložen za sve. Napravili smo mu mural u njegovom 63. bloku i kada prođemo tuda, uvek nas obasja njegov osmeh – priseća se Uroš i dodaje da na turnir svake godine dolazi Lukin brat Matej (18), kao i otac Bojan.
OČUH OTIŠAO U HOLANDIJU
U stanu gde je živeo Luka više nije njegova baka po ocu Ksenija. Kako saznajemo, preselila se u drugu zgradu. U soliteru nismo našli ni Lukinog očuha Predraga. U njegovom stanu, u Ulici Jurija Gagarina, juče smo zatekli njegovog brata, koji nam je rekao da je Predrag u Holandiji i da sigurno ne bi hteo da priča o Lukinoj smrti.
Piše: DANICA ĆURUVIJA
OVU I MNOGE DRUGE AKTUELNOSTI PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 12. JUN
Komentari (0)