OBJEKTIV INTERVJU

“Na izbore idemo sa NAJBOLJIMA”: Aleksandar Šapić o ulasku u SNS i tome ko mu se sve nije OBRADOVAO

Šapić bez ustezanja govori i o poslednjem susretu sa Draganom Đilasom, ali i navodi na koji način ga je aktuelni lider Stranke slobode i pravde uvredio i ko su ljudi kojima ne može da oprosti

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: VLADA ŠPORČIĆ

Novoizabrani potpredsednik Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić u prvom intervjuu za Objektiv između ostalog priča o razlozima ulaska u SNS, Aleksandru Vučiću, o poslednjem telefonskom razgovoru sa Nebojšom Stefanovićem, kandidaturi za gradonačelnika i parlamentarnim izborima.

Šapić bez ustezanja govori i o poslednjem susretu sa Draganom Đilasom, ali i navodi na koji način ga je aktuelni lider Stranke slobode i pravde uvredio i ko su ljudi kojima ne može da oprosti.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Od toga da nećete u koaliciju sa SNS, do toga da ste potpredsednik te stranke… Kako je do toga došlo? Šta se desilo?

– A kakve to veze ima jedno s drugim? Ja nisam ni ušao u koaliciju sa SNS.

Niste, ali ste ušli u stranku sa kojom niste želeli neku saradnju…

– To bi isto bilo kad bih rekao: „Rekli ste da tog dana nećete na utakmicu, a sad i dalje pratite fudbal”, a vi kažete: „Pa taj dan nisam ni otišla na utakmicu”.

Ali niste želeli saradnju sa strankom u koju ste sada ušli…

– Tada na gradskom nivou. Ajde da pričamo istinito. Znam da dobro zvuči, ali nije istinito. Ta spinovanja mi malo smetaju, iskren da budem. Mesec i po pred gradske izbore sam rekao da neću, bez obzira na sve, ući u koaliciju sa SNS u Beogradu, pa makar mi ponudili da budem, rekao sam, ne gradonačelnik, nego Sveti Petar. Kazao sam da sa tim ljudima neću jer su se ponašali na način na koji se ja prema njima ne ponašam i ne mogu da sarađujem sa ljudima koji se tako prema meni odnose… Posle tih izbora SNS je imao većinu, pa me nije ni zvao, a i da me je zvao, tad ne bih ušao. Zanimljivo mi je pak kako se niko nije setio i da sam na Novom Beogradu upravo ja nudio saradnju SNS 2016. godine? Tu su sedeli, ja im ponudio da uđu u vlast. Tadašnje novobeogradsko rukovodstvo SNS je došlo sa spiskom zahteva funkcionera na Novom Beogradu i ja sam rekao da tako ne možemo da razgovaramo. Želim da budemo zajedno, da uradimo nešto dobro za Novobeograđane, da imamo vertikalu vlasti grada i republike, ali tako ne. A to niko ne spominje, i vi ste zaboravili… Nakon toga su bili parlamentarni izbori, pa niko ne spominje ni moje izjave pred parlamentarne izbore 2020. Šta sam izjavljivao? Kad su me pitali da li smo spremni da budemo deo vlade, rekao sam da jesmo ukoliko nas pozovu i ako se dogovorimo oko nacionalne politike. A to ste zaboravili i vi i svako drugi… Od 2018. pravim SPAS. Na osnovu programskih načela koje smo napravili ne postoji nijedna ozbiljnija stvar koja se razlikuje od onoga kako je vođena državna politika. Vremenom smo se nekako približavali što se tiče stavova, do momenta dok nije došla ta vrsta ponude od Aleksandra Vučića.

Kad je tačno stigla?

– Nisam baš na isledničkoj klupi, jer da sam želeo da kažem kad se desilo, do sada bih već javno rekao, a i Vučić da je želeo, već bi rekao. U kom momentu se ta ponuda desila, manje je važno, važno je da se desila i da nije bila nelogična.

Tada kad ste razgovarali sa Vučićem, jesu li postojali neki uslovi? S vaše strane? Ili s njegove strane? Je l’ bila neka ponuda?

– Bila je ponuda ‒ da li bih želeo da uđem. Prihvatio sam, čak nije ni bilo „javiću ti sutra”. Nije bilo uslova ni s moje ni s njegove strane zato što sam ja to doživeo, a tako je i bilo, kao jednu stratešku ponudu. Ako smo se mi strateški složili i da niko nema problem da budemo deo iste organizacije, sve druge stvari su trivijalne, kao što se i ispostavilo da jesu. Ta vrsta pregovora, nadmudrivanja, uslovljavanja ‒ nije postojala.

Goran Vesić se nešto nije obradovao vašem ulasku u stranku?

– Pa dobro, šta sad da radim. Ne znam šta očekujete od mene?

Kako ćete objasniti onim biračima koji su na parlamentarnim izborima glasali za vas misleći da ste opozicija? Da li možete njih da zadržite? I na koji način?

– Opozicija, koliko ja znam, znači da niste u poziciji da vršite vlast u ime naroda. Ja jesam bio opozicija. Vi mi recite, ispravite me ako sam nešto tu pobrkao, pomešao. Koji sam ja svoj suštinski ključni politički ili nacionalni stav promenio ulaskom u SNS, koji je važio pre tih izbora, a danas više ne važi? Ako je neko glasao za mene zbog onoga što sam govorio vezano za nacionalnu politiku, istu stvar govorim i danas…Ukoliko je neko glasao za mene zato što želi da nanese zlo u političkom smislu SNS, Đilasu, Tadiću, Jeremiću… Onda da… Ali ne vidim kako sam svojim ponašanjem naveo nekoga da glasa za mene da bih ja naneo bilo kakvu vrstu političkog zla nekome. Mislim da je ispravniji način rezonovanja u politici da glasate za onoga sa čijim se stavovima slažete i za koga verujete da će nešto dobro da uradi. Ako taj to promeni, onda kažete: „Da, ali juče si nam rekao jedno, a danas drugo”. E to je onda legitimno. Oni koji su imali svoje druge motive za glasanje za mene ili imaju i danas druge motive, morate njih da pitate. Oni onda danas neće glasati za mene više.

Foto: LADA ŠPORČIĆ

Jeste li kandidat SNS za gradonačelnika Beograda?

– To još nije dogovoreno. Znaćemo ko je kandidat kad se budu približili beogradski izbori. Siguran sam da ćemo izaći sa najjačom formacijom za sva potencijalna mesta. U ovom momentu znamo da su to predsednički i beogradski izbori i lokalni izbori u još dva grada.

Parlamentarni?

– Oni su najavljeni pre godinu dana. Ako se izađe u susret opoziciji, parlamentarne izbore morate da pomerite jer oni traže razdvajanje izbora, a beogradske i predsedničke izbore ne možete da razdvojite jer se oni zakonski poklapaju. A ako bude bilo i parlamentarnih izbora, i tu ćemo izaći sa najjačom formacijom. Procenićemo ko su ljudi koji imaju najviše znanja, umeća, snage, političkog potencijala da sutra mogu da daju najviše i da donesu najbolji rezultat. Ukoliko bude procene da sam ja taj za gradonačelnika, biću kandidat. Ako procenimo da je to neko drugi, podržaću ga jer je moj interes da tamo bude najbolji čovek. U ovom momentu je rano govoriti o tome, ali je činjenica da ako tražimo poziciju gde mogu najviše da doprinesem, to jeste lokal i Beograd, gde sam dosad najviše i davao.

Hoćete li voditi beogradski odbor SNS?

– Predsednika beogradskog odbora trebalo bi da dobijemo na kongresu stranke, takav je bio dogovor na Glavnom odboru. Pošto je Nebojša Stefanović podneo ostavku i ostalo je upražnjeno to mesto, Glavni odbor je ovlastio Predsedništvo da u ovom periodu odredi tim ljudi ili poverenika, to još nismo definisali, koji bi do kongresa stranke vodio računa o beogradskom odboru i doveo ga u to neko pripremno stanje za izbornu kampanju koja će krenuti na jesen.

Jeste li spremni da ga preuzmete?

– Od potpredsednika, ja sam u ovom trenutku jedini koji je iz Beograda jer Marko Đurić nije tu. Svakako da ću učestvovati u tome i davati svoj doprinos, a da li će nas biti nekoliko ili će posebno biti imenovan neki poverenik, to je sad tehnička stvar. Biće neka vrsta povereništva do izbora predsednika Gradskog odbora, koji bi trebalo da se dogode na jesen.

Vi imate iskustva u vođenju beogradskog odbora…

– Jeste, bio sam predsednik beogradskog odbora Demokratske stranke od 2011. do 2013. Pobedili smo tada na tim beogradskim izborima. Ali objektivno gledano, moje današnje političko znanje i iskustvo sa onim od pre deset godina ne može da se poredi. Mislim da sam danas daleko obučeniji čovek po pitanju lokalne politike i Beograda.

Da li ste se čuli saNebojšom Stefanovićem i kojim povodom?

– Jesam, baš me u ponedeljak zvao da čestita to što sam izabran za potpredsednika i poželi sreću.

U kakvim ste inače odnosima?

– Imali smo OK odnos, ali bez sad neke intenzivne komunikacije. Stvarno nisam želeo da odgovaram na pitanja o njemu i odnosima u unutar SNS, jer sam tek od pre neki dan postao deo te organizacije. A da komentarišem stvari koje su se dešavale pre mene i o kojima ništa ne znam, bi bilo neljudski i previše arogantno.

Kad već pričamo o tim međuljudskim odnosima, htela sam da vas pitam i o DraganuĐilasu. Da li bi vam bilo neprijatno ili nelagodno ukoliko bi on bio kandidat svoje stranke ili opozicije za gradonačelnika jer je to čovek koji vam je bio pre osam godina i šef u stranci i šef u Gradu…

– Ma kakvi neprijatno? Pa nismo mi deca pa da mi bude neprijatno. Druga stvar, prošlo je osam godina od perioda kad smo sarađivali. Treća stvar, podsetiću vas, podneo sam ostavku na sve funkcije u stranci dok je on još bio predsednik stranke. Nećemo da ulazimo u razloge jer ne volim da pričam o unutarstranačkim stvarima. Ako neko poželi da priča i o tome, mogu, ne stidim se ničega. Ja taj problem apsolutno nemam. Ovo je moj posao, koji sam nastavio da radim i kada ga Dragan Đilas nije radio. Pet godina, dok se on bavio nekim drugim stvarima, ja sam, kako sam znao i umeo, politički preživljavao. Niti me je ko pitao kako ti je, ni da li treba neka pomoć, ni da li si živ… Ništa. I to je u redu i nikome ništa nisam zamerio. Zbog toga ne vidim zašto bi mi sad bilo šta bilo neprijatno?

Foto: LADA ŠPORČIĆ

Vi se niste za tih pet godina čuli sa njim?

– Čuli smo se par puta, komentarisali nešto oko sporta…

A kad ste se poslednji put čuli sa njim ili se videli?

– Nakon beogradskih izbora me je zvao da se vidimo. Tada smo se poslednji put i čuli i videli.

O čemu ste pričali?

– Da sam hteo da pričam o čemu smo tada razgovarali, sigurno ne bih čekao jun 2021. godine i intervju za Objektiv.

Je l’ ima nešto što mu zamerate?

– Kad god sam imao nešto da mu kažem, nisam to govorio preko svojih kurira, posrednika, omladinaca, medija, tabloida, izaslanika, novinara. Ne. Evo ovako, kao sad s vama, gledao sam ga u oči i uvek mu sve tako govorio. I on je uvek znao šta mislim i o njemu i o tome što radimo i problemima koje imamo. O svemu. Uvek. Poslednje dve i po godine sam ćutao kad je krenuo da me vrti i provlači kroz te svoje tabloide, puštao sam i kao ajde, nema veze. Ali njegova izjava koja mi je kao kap prelila čašu jeste kada je na pitanje novinara jednog portala da li, ako Aleksandar Šapić bude kandidat SNS za gradonačelnika, ima odgovor za to i ima li političko rešenje, on odgovorio da je potpuno nebitno ko će da bude gradonačelnik, jer će za sve da se pitaju Vučić i Vesić. I kad tako na jedan arogantan i nipodaštavajući način govorite o meni u intervjuu, e onda sam ga pozvao da sve to lepo kaže u mom prisustvu, bilo gde. Pošto iz te izjave proizilazi zaključak da sam ja jedno najobičnije karakterno smeće, koji se nigde ništa pitati neće, red je da onda zajedno evociramo uspomene na taj moj isti smećarski karakter i iz perioda kad smo sarađivali. Sigurno će se setiti mnogo takvih primera kad sam bio isti takav. Vidim da još nije odgovorio na poziv.

A ko vas je još razočarao?

‒ To nije razočaranje, već direktna uvreda. Ljudski sam bio uvređen. Mislim da na taj način od njega takvu vrstu diskvalifikacije i nipodaštavanja nisam zaslužio. Evo, i sa Borisom Tadićem se politički ne slažem, pa nije tako nešto rekao o meni bez obzira na sve.

Jeste li se čuli sa Tadićem?

– Nisam, ali verovatno ćemo se čuti i videti ovih dana. Gde to piše da mi moramo politički sve da se slažemo da bismo ostali prijatelji?

Rekli ste nedavno da ste mnogima oprostili, a kome niste?

– Postoje ljudi koji su napadali humanitarnu fondaciju samo kroz medije, a da pri tom nisu bilo kakve sumnje prijavljivali nadležnim organima. A samo sam sve upravo to molio. Ko sumnja bilo šta, nek ide u policiju, nemojte kroz medije, jer tako se gubi kredibilitet i ljudi neće više pomagati. Njima ne mogu da oprostim zato što time nisu napadali mene, već decu koju je ta fondacija pomagala. A očigledno im do istine nije stalo, jer u policiju i tužilaštvo nisu išli, već samo blatili, osporavali i dezinformisali javno. E preko toga ne mogu da pređem. Kakvi su to ljudi? Ti ljudi nemaju skrupula u životu.

Čestitao vam je Nebojša Stefanović, ima li još neko da vam je čestitao?

– Dosta njih. Nikola Selaković, Jorgovanka Tabaković, Irena Vujević, Darija Tepavčević… Zaista dosta ljudi, da sad nekoga ne izostavim.

Je l’ vas neko pozvao i rekao vam: „Zašto to, šta ti je to trebalo?”

– Nije niko. Siguran sam da možda ima onih koji to misle, a to mi nisu rekli. Baš dosta ljudi me je zvalo da mi čestita i poželi sreću, čak i dobar deo ljudi za koje znam da nisu glasači SNS, iz javnog života, medija, što me je možda i više iznenadilo.

Sa kim ste iz DS u kontaktu, od bivših stranačkih funkcionera?

– Ako ne računamo one ljude koji su iz DS pošli sa mnom, imam kontakt sa Balšom Božovićem, Borisom Tadićem… Ima ih još, ali nema potrebe da nabrajam.

I jedno krajnje privatno pitanje. Imate dvoje dece, stižete li da im se posvetite?

– Koliko god da im se posvetite, nikad nije dovoljno. S druge strane, još su oni u toj fazi kad su vezaniji za majku nego za oca. Zato imam nekako utisak da taj moj nedostatak sada možda može da se nadoknadi, a možda sam samo u zabludi pa lažem sebe, šta znam… U svakom slučaju, deca jesu najveća obaveza i najveći izazov svih nas. Ako od dece ne uspete da napravite dobre i kvalitetne ljude, džaba vam svi uspesi u životu.

Piše: Maja Keranović

OVU I OSTALE ZANIMLJIVE PRIČE PROČITAJTE U DANAŠNJEM ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA

Foto: Objektiv.rs

Izvor: Objektiv.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar