Prodavačica iz Novog Sada podelila je svoju ispovest na jednom domaćem sajtu gde ljudi svakodnevno razmenjuju svoja iskustva i traže sugestije, a njenu priču vam prenosimo u celosti.
Naime, ona je opisala situaciju koja joj se dogodila u toku radnog vremena, a koja joj je promenila način razmišljanja iz korena.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
-Radim kao prodavačica u jednoj maloj prodavnici u Novom Sadu. Pre par meseci ulazi mušterija, neki momak, neobrijan, neošišan, možda i neokupan. Odmah sam pomislila bože kako je ružan, što izlazi ovakav među svet. Ima veliki nos, još i kriv na sve strane. Stane on ispered keksova i gleda u njih kao da bira mladu i zamislio se. U jednom trenutku pita on mene da li imamo nešto slatko, a da nije od čokolade. Rekla sam mu da će teško takvo nešto da pronađe u ovoj prodavnici – kaže ona i prepričava njegovu reakciju:
– A on mrtav hladan pogleda u mene i onako bosančeroski kaže: “Možda trebaš stat na moje mjesto i pogledat”, i namigne mi uz blagi osmeh. Trebalo mi je sekund ili dva da shvatim šta je rekao, ali ljudi moji meni su trnci prozujali telom i zbunila sam se potpuno. On je odmah izašao a ja sam ostala onako pometena. Nisam ga od tada videla ali i dan danas često pomislim na tu situaciju i na to šta je trebalo da kažem. Od tog dana nekako manje sudim o ljudima po izgledu – zaključila je ona.
i šta je pesnik time hteo reći?
ae bre ne izmisljajte vise..