Futsal je poznat kao magična igra na petoparcu upravo zbog ljudi kao što je on!
Taj šmek, dribling koji je namestio više pršljenova nego najbolji svetski kiropraktičari i mozak da u najkompleksnijim situacijama nađe rešenje koje će biti kvalitetno, a lepo za oko odlike su Predraga Rajića!
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Već dugo Raja zabavlja publiku na petoparcu, a za vikend je postigao pobedonosni pogodak za Ekonomac i tako održao nade kragujevačkog kluba u borbi za opstanak.
“Tako je, dao sam odlučujući gol koji će produžiti bilo kakvu nadu Ekonomcu u finišu sezone. Pogodak smo postigli timski, svi igrači su učestvovali. Kada sam prihvatio ponudu Ekonomca da im pomognem kao igrač znao sam da moram da budem maksimalno motivisan i u trenažnom procesu da bih bio od pomoći. Nije lako, ali srce i volja prevaziđu svaku prepreku. Gol mi puno znači, kao i svim ljudima u klubu koji proživljava teške trenutke.”
Gol Predraga Rajića protiv Konjarnika možete videti na 37:25 na sledećem snimku
Rajić ovog leta puni 48 godina i trenutno vodi “dupli život”. Sa Salinesom iz Tuzle se kao trener bori za titulu u šampionatu Bosne i Hercegovine, a kada mu obaveze dozvole pomaže mladom timu Ekonomca da izbori opstanak u Prvoj futsal ligi Srbije.
“Ja ću učiniti sve što je do mene kako bih ostvario uspeh i sa Salinesom i sa Ekonomcem. Ipak, neće biti nimalo lako i nikad se u životu nisam više angažovao kao sada. Zamisli samo put od Tuzle do Kragujevca i nazad, a gde su treninzi i utakmice… Veliku zahvalnost dugujem rukovodstvu Salinesa koji mi omogućava sve uslove i iskreno navija za mene kad se pojavim na terenu. Ekonomac je zaslužio da mu na neki način vratim i pomognem da se ne ugasi.”
Puno lepih i važnih golova postigao je Raja u karijeri. Rušio je snove Rusima i Špancima, pogađao u Ligi šampiona (UEFA Futsal kupu), ali i šampionatima Srbije i Rusije, a 2007. godine je bio najbolji strelac Evra u Portugaliji. Meni je posebno drag onaj sa te smotre najboljih evropskih ekipa kada je posle akcije iz kornera, koja je u svetu futsala poznata kao “belgija” dao gol moćnim Špancima za remi protiv kasnije šampiona Evrope. Slaže se sa mnom po ovom pitanju.
“Svaki gol je poseban i lep na svoj način, ali ja bih se složio i izdvojio taj gol Špancima 14 sekundi pre kraja. Posebno zato što Španija pre te utakmice dugi niz godina nije zabeležila ni poraz ni remi. Ovo je bilo prvo veliko takmičenje Srbije, a tim golom sam postao najbolji strelac prvenstva.”
Gol možete videti na 1:14:36 od početka sledećeg snimka
Futsal je na Balkanu puno napredovao. Reprezentacija Srbije plasirala se na Mundijal, Bosna i Hercegovina je već posle četiri meča obezbedila plasman na Evro, a mnogi daju zasluge i Predragu Rajiću za tako nešto jer je svojim dolaskom podigao kvalitet lige. “Orlovi” su blizu drugog mesta u grupi koje može da vodi direktno na Evro ili u baraž za isti, a dosta će zavisiti od meča protiv BiH u gostima. Ko je favorit u ovoj utakmici i koje su krajnje granice balkanskih selekcija, kako na Evru, tako i na Mundijalu?
“Teško je reći ko je favorit u ovoj utakmici. Pre prvog meča ovih rivala rekao sam javnosti u Srbiji da ne otpisuje Bosnu i ako ih potcene da neće biti dobro. Futsal u Bosni je napredovao, a za to su mnogo zaslužni i Mostar i Salines koji su podigli lestvicu na viši nivo. Ulogu favorita na ovoj utakmici prepuštam Srbiji koja je godinama u samom vrhu evropskog futsala i siguran sam da će obe reprezentacije otići na Evro, a i na velikim takmičenjima će biti tvrd orah svim reprezentacijama.”
Toliko utakmica, driblinga, golova, asistencija, pobeda i poraza… Kada je Raja odlučio da kopačke zameni patikama, ko je najzaslužniji za tako nešto i da li imaš neku posebno interesantnu anegdotu iz karijere koju bi podelio sa našim čitaocima?
“Ja sam travnati teren zamenio parketom u vreme NATO bombardovanja. Najzaslužniji za tako nešto bili su ljudi iz KMF Konjarnik, Miki Kapelo, Zvezdan Mirković i svi koji su bili u tom trenutku u klubu. Anegdota je bilo mnogo, ali bih izdvojio kada sam sa ekipom Konjarnika vozom išao u Crnu Goru na utakmicu protiv CD Šop Mocarta. Negde kod Prijepolja počela je snežna oluja, nestalo je struje i dva dana smo bili zarobljeni u vozu. Šta se tu sve dešavalo mogao bih knjigu da napišem.”
View this post on Instagram
Zoran Žigić, Miki Kapelo
Na jednoj strani je pet najboljih igrača sa kojima si igrao, a na drugoj pet najboljih protiv kojih si igrao. Sa klupe ih predvode dva tebi najdraža trenera. Kako bi ovi sastavi izgledali?
Vidiću, ne vraćaj se! Ostaću budan do 4 ujutru zbog Zvezde, ali Stanojević je napravio sjajan posao!
“Nemoguće je izdvojiti samo pet imena od svih igrača sa kojima sam igrao. Kada bih počeo od golmana, imao sam sreće da u moje vreme i sa mnom u timu brane Brzaković, Aksentijević, Rakićević i Ranisavljević. Ne bih mogao da izdvojim bilo koga od njih, svako je na svoj način poseban. Igrača je tek u našoj generaciji bilo puno neverovatnih. Ne znam kako da izdvojim nekog posebnog. Ja sam igrao sa Perićem, Šošom, Borojevićem, Dimićem, tu su Boba (Rajčević), Cipi (Kocić), Bojović, Pavićević, Cvetanović… Bilo je mnogo igrača, igrao sam i sa tri vrhunska strana igrača Fukin, Borisov, Duškjevič… Siguran sam da sam nekog i zaboravio, verujte mi nenamerno jer stvarno ne mogu bilo koga da izdvojim. Što se tiče drugog dela pitanja, ta neka najbolja petorka protiv koje sam igrao je Amado – Daniel, Markinjo, Šumaher i Sirilo. Prvi trener sa kojim sam sarađivao bio je Ivančić i bilo je lepo sarađivati sa njim, a od naših trenera izdvojio bih i Andrejića koji je rano otišao iz Srbije i predstavljao našu zemlju na pravi način. Od stranih trenera tu su Migel, Tino Perez, Kaka Alesio, stvarno je bilo vrhunskih stručnjaka koji su u tom momentu ostavili neki trag i od kojih sam nešto naučio.”
Raja kao igrač stekao je status božanstva u srpskom futsalu i postao je sinonim za magičnu igru na petoparcu. Da li Raja kao trener može da pomeri tu granicu?
“Veoma teško pitanje… Ja ću se truditi da ostavim jedno poglavlje iza mene, a da se maksimalno posvetim i napredujem svakim danom u trenerskom poslu. Kao trener si uvek omržen kod mnogih igrača, posebno kada se trudiš da budeš iskren. Mnogi ne vole iskrenost, lepša im je laž ali da bude u njihovu korist. Ja ću se truditi da radim svoj posao kako treba i kako bi neko voleo da se odnosi prema meni. Pokušaću da sve svoje najbolje iz igračke karijere prenesem na svoje igrače, a da li će to biti dovoljno da postanem vrhunski trener ostaje da se vidi. Imao sam sreće da već na startu trenerske karijere sarađujem sa Radivojem Radakovićem koji je zadužen za kondiciju mojih igrača i Zoranom Rakićevićem koji radi sa golmanima i oni su me sigurno učinili još boljim. Trenutno imam više titula kao igrač, ali trenutno se baš približio taj odnos. Trudiću se da na kraju budem bolji trener nego igrač.
Sve o sportu, ali i drugim važnim temama, pročitajte u našem štampanom izdanju.
Piše: Žarko Sokić
Komentari (0)