U sredu od 18 časova na stadionu “Rajko Mitić” igra se 164. po redu Večiti derbi.
Crvena zvezda bi eventualnom pobedom bila na pragu nove titule, četvrte uzastopne, dok će crno-beli učiniti sve da bar još malo produže neizvesnost i pokušaju da sruše srpskog šampiona na njihovom terenu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Tim povodom, kontaktirali smo Miloša Ninkovića, bivšeg reprezentativca Srbije i kapitena Crvene zvezde, osvajača titule iz 2014. godine, koji i u 37. godini sa velikim uspehom nastupa za Sidnej i godinama važi za jednog od najboljih fudbalera tamošnjeg prvenstva.
Šta za tebe predstavlja Večiti derbi? Imao si priliku da odigraš dva duela sa Partizanom, oba su bila jako zanimljiva.
“Uh, znaš kako, ja sam samo dva puta u životu imao tremu. Prvi put na Mundijalu protiv Nemačke, kada sam debitovao na velikom takmičenju, a drugi put pred derbi na Marakani 2013. godine. To je nešto posebno i ne može rečima da se opiše, treba to doživeti. Na debiju sam nosio onu kacigu na glavi, zbog povrede na čelu, ali ispostavilo se da je moj udarac upravo glavom bio ključan, pošto je lopta pogodila Obradovića i završila u mreži. Ipak, onaj naredni mi nije ostao u lepom sećanju. Promašio sam penal, prvo ja, pa potom Mijailović, ali na kraju sezone taj poraz nije uticao na naš plasman na tabeli i nakon sedam godina smo osvojili titulu.
Kako vidiš danas situaciju u Zvezdi i Partizanu? Gledaš li naš fudbal uopšte.
“Iskren da budem slabo gledam srpski fudbal. Pogledam kroz “highlitse” događanja na mečevima Zvezde, vidim da im dobro ide. Stanković radi dobar posao, ali Zvezda već godinama ne igra derbi onako kako bi trebalo. Sa druge strane imamo Stanojevića koji se vratio u srpski fudbal i napravio sjajnu seriju rezultata. Možda Zvezda ima bolje pojedince, ali nekada je mnogo bitno da cela grupa bude kompaktna, bez pojedinaca. Ja se nadam pobedi Zvezde, ali opet kažem, nije nam derbi na nivou od nekih prethodnih godina. Uvek se mi Zvezdaši nadamo i pričamo kako je sada pravi trenutak da se rutinski pobedi Partizan, ali već godinama ništa. Ipak, ja sam optimista. Kod mene u Sidneju će u vreme utakmice biti 2 sata posle ponoći, ali sigurno ću ostati budan do 4 ujutru kako bi pogledao utakmicu.
“Ne mogu više da gledam fudbal bez navijača. Čak ni Ligu šampiona ne gledam, nije mi to to. Mnogo znači podrška sa tribina, kakva je da je. Već više od godinu dana nema navijača na stadionu, pa tako ne očekujem ni da ovaj derbi bude nešto posebno. Stvarno mislim da fudbal bez navijača nije fudbal. Derbi je najveći meč našeg fudbala i potpuno je drugačija atmosfera i nekoliko dana pre i posle utakmice, kada ima publike na stadionu”.
Da li si ispratio dešavanja u reprezentaciji po dolasku Piksija za selektora?
“Jesam, ali samo kroz snimke na internetu. Iskren da budem, mnogo smo poleteli kao narod posle ovih rezultata. Mnogo puta smo se opekli, ali verujem u Piksija, pričali smo kada je bio u Sidneju još kada je vodio tim iz Kine i čini mi se da može da vrati kult reprezentacije. Realno, nismo mi više ona reprezentacija koja ima igrače u velikim klubovima, zadnja velika generacija je bila ona naša sa Radomirom Antićem, ali nacija uvek očekuje nešto veliko. Moramo da se složimo da je svaki plasman na veliko takmičenje izuzetan uspeh, pogotovo poslednjih godina.
Vidiš li bivšeg saigrača iz tabora “Orlova”, Nemanju Vidića na mestu predsednika FSS?
“Mislim da ne treba da se vraća u srpski fudbal. Nije najbolja situacija, a ni ne vidim ga sada na nekoj funkciji, pogotovo što već dugo nije u Srbiji. Mora tu mnogo stvari da se poklopi kako bi takvo ime vodilo naš fudbal.
Prethodnih dana kružila je vest da se tvoj bivši trener iz Zvezde, Slaviša Stojanović nalazi u teškom stanju zbog posledica koronavirusa. Da li si se možda čuo sa njim?
“Baš smo se juče dopisivali. I ja sam u medijima pročitao da je loše, pa sam mu poslao poruku, ali na svu sreću nije ništa toliko ozbiljno. U bolnici je, nije strašno kao što pišu mediji. On je veliki čovek, trener koji je osvojio prvu titulu nakon sedam godina, a samo on zna kroz šta je sve prošao te godine. Ali, ipak je uspeo da pobedi sve i podigne trofej na Marakani. Mnogo ga volim i želim mu da se što pre oporavi.
Na kraju nam ostaje samo da se zahvalimo i poželimo da ti karijera traje još bar nekoliko godina.
“Što se mene tiče, ja ću igrati dokle god budem mogao. Godinu, dve, tri, ko zna… Videćemo i dalje sam spreman.”
Piše: Nikola Husein
Komentari (0)