Ivica Olić je novi trener moskovskog CSKA. On je 2017. godine završio veličanstvenu igračku karijeru, ali nije dugo mirovao. Ubrzo ga je pozvao selektor Hrvatske Zlatko Dalić da mu bude pomoćnik, a takva prilika se ne odbija.
S “kockastima” je 2018. godine u Rusiji ispisao istoriju osvojivši srebro, a danas je odlučio da napravi novi korak u karijeri. CSKA iz Moskve mu je prvi samostalni trenerski posao, a odlučio je da ga započne baš u klubu koji ga je lansirao u evropsku orbitu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Olić je za Hrvatsku odigrao 104 utakmice uz 20 golova, igrao je na brojnim takmičenjima. Pamti se kao jedan od najvećih fudbalera u istoriji komšijske nam zemlje, dao je gol Italiji na Svetskom prvenstvu, igrao dva finala Lige šampiona s Bajern Minhenom, ali to je samo ono što mi videli. Iza toga se krije patnja, krv, znoj i suze. I jako teško detinjstvo u kojem je ostao bez brata Dubravka.
“Brat Dubravko mi se utopio kupajući se ovde u Davoru kada je imao osam godina. Bio sam malen, imao sam samo pet godina i ne sećam se najbolje tih dana. Ali znam da je starijeg brata Marina to strašno pogodilo, slomilo”, govorio je Ivica Olić svojevremeno za 24sata.hr i Sportske novosti.
Pokazivao je na kobno mesto šetajući rodnim Davorom i sećao se detinjstva u slavonskom mestašcetu:
“Ima jedna uređena plaža koje, naravno, nije bilo dok sam bio dete. I koliko god reke bile opasne, kao klinac ne razmišljate o tome. Uh, katkad sam čak i kradom bežao na kupanje, da roditelji ne saznaju. A poseban je izazov bilo preplivati preko, na drugu stranu”.
Tragedija se dogodila pre 36 godina. Dubravko je tada imao osam godina.
Ubrzo je došao i rat. Kada je Ivica Olić bio odveden iz porodice u privremeno izbeglištvo.
“Došla je naredba da se selo delimično evakuiše i bilo mi je jako teško da se odvojim od porodice. Pitao sam se zašto, pa ovde nije bilo rata”.
Trajalo je jedno polugodište. No, uz ružne uspomene na odvojenost od oca i majke dolaze i lepa sjećanja. Na porodicu Hajnić koja je plemenito prigrlila nepoznatog dečaka kao svoga.
“Zapalo mi je da idem kod njih, otac porodice Marijan uzeo je mene i još jednog dečaka (rođaka Zlatka) i odveo nas kući, u Zlatar Bistricu. Mario je godinu dana stariji od mene, a njegova sestra Tea godinu mlađa i išli smo zajedno u školu, a njegov otac, majka Božena, baka Dragica… divno su me dočekali i primili. Zapamtio sam i da škola nije bila daleko, nisam morao dugo da hodam i putujem. I blizu škole bilo je betonsko igralište, baš pravo za mene!”
“I tamo sam stalno ganjao loptu, voleo sam je više nego školu, ha-ha!”
Igrao je u lokalnom Posavcu gde je od jutra do mraka šutirao loptu po grbavom terenu uz savski nasip. No nije mu to smetalo. Najbitnije je bilo da se samo lopta kotrlja, kakvi god uslovi bili.
Zbog izvanredne discipline i radne etike, već u mladosti je bio poznat po tome što može da trči do mile volje, a ubrzo su njegov talenat prepoznali inostrani klubovi. Kad je bio igrač Marsonije, stigla je ponuda od velikog Intera!
“Bio sam na probi u Interu. Trener je bio Điđi Simoni, a među igračima su bili Rekoba i Ronaldo, moj ondašnji uzor. Dobar sam bio na treninzima i pamtim predivne uspomene iz tih dana, fotografiju s Ronaldovom posvetom, kao i dres u kem sam, u napadu s Rekobom, odigrao prijateljsku utakmicu protiv Irana”, priseća se Olić tih dana i nastavlja:
“Simoni je želeo da ostanem, ali tada je došla ponuda Herte. Sportski direktor Sandro Macola nije hteo da me pusti u Berlin, no smatrao sam da bi za mene, kao mladog igrača, bilo bolje da odem u klub poput Herte, gde ću dobiti priliku za igru pre nego u Interu. A na odlasku mi je Macola rekao: ‘Želiš li tako, idi! Postaneš li neko, postaneš li pravi igrač, nećemo zaboraviti da si bio s nama’.”
Inter je Marsoniji nudio 100.000 maraka, ali kako je bilo puno zainteresovanih klubova, klub je hteo da zaradi više na svom dijamantu, a kada je došla ponuda Herte od 550.000 nemačkih novčanica, nisu razmišljali ni sekunde. I tako je 19-godišnji Ola otišao u Berlin, a ostalo je istorija.
Doduše, nije se ni tamo snašao, išao je malo obilaznim putem, ali je na kraju nekako stigao do moskovskog CSKA, koji ga je, kao što već rekosmo, lansirao u orbitu.
Komentari (0)