Jedan od uticajnih savremenih istoričara i profesor na Univerzitetu Jejl, Semjuel Mojn, kaže da je za vreme bombardovanja Jugoslavije radio u Beloj kući kao stažista i da je “sejao” priče objavljivane u “Vašington postu”.
“To je bilo prodavanje rata i objašnjavanje njegovih vrlina. Moj trenutak istine je došao malo kasnije”, navodi Mojn.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
On je rekao da je želeo da se internacionalizam poklopi sa buđenjem progresivnih politika, ali da je tek posle iračkog rata shvatio da je u njegovim dvadesetim bio angažovan oko nečega što je imalo užasne posledice.
“Moje pisanje o ljudskim pravima je i način samorefleksije o svim tim događajima”, navodi Mojn koji je napisao četiri knjige o ljudskim pravima.
On navodi da je u vreme bombardovanja SRJ imao zadatak, što se zvalo “javna diplomatija“, da novinarima dostavi pojedine fakte o ratu.
“Naravno da nisam objavljivao sve činjenice, već samo one koje su bile naklonjene našem predstavljanju rata. Problem je što je bilo malo nezavisne novinarske potrage za činjenicama. U vreme Vijetnama novinari su tražili više sopstvene istine, što sada nije slučaj sa američkim ratovima”, ocenjuje profesor.
On smatra i da je tačno to da bombardovanje Jugoslavije nije imalo svog Simona Herša koji je svojim istraživanjem rušio dominantni narativ o vijetnamskom ratu.
Govoreći o tome da su se intervencije u svetu dešavale bez podrške UN, on kaže da je situacija posle 1989. godine priča o sve manjem ograničenju rata velikih sila.
“Posebno kada stalni član Saveta bezbednosti vodi rat, kao Rusija na Krimu ili SAD. Mislim da američka izuzetnost manje brine o miru, a više o humanosti. Amerikanci brinu o tome kako će biti tretirani zarobljenici ili koliko civila ubijaju dronovi, ali ne deluje da brinu o beskonačnom ratu kao takvom. To je novo”, ocenjuje Mojn.
Tajni projekat Envera Hodže: Na granici sa Jugoslavijom napravio podzemni grad (VIDEO)
Izvor: Objektiv.rs, Tanjug
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)