5 godina od smrti Umberta Eka: Njegovo pismo unuku mora svako da pročita

Italijanski književnih, filozof i istoričar Umberto Eko preminuo je na današnji dan pre tačno 5 godina.

Svoje veliko znanje o Srednjem velu je iskoristio u svom čuvenom romanu “Ime ruže”. Roman je objavljen 1980. godine i on je Eka vinuo u zvezde. Takođe, autor je dela “Fukoovo klatno”, “Ostrvo dana pređašnjeg”, “Tajanstveni plamen kraljice Loane”, “Praško groblje” i “Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka”. Bio je počasni doktor vise od trideset univerziteta širom sveta.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs 

Iako su njegovi romani postali klasici moderne književnosti, najbitnije je da ljudi pročitaju njegovo pismo unuku, tinejdžeru.

Ovako glasi Ekovo pismo:

Ne želim da ovo pismo zvuči previše poučno, ne bih da ti pričam o ljubavi prema bližnjima, domovini, čovečanstvu i slično. Znam da ne bi ti to ni slušao, već si punoletan, a ja sam prestar za to. Ovaj savet može biti od koristi sada kada koristiš pametne telefone. Neću ti reći da ne koristiš telefon iz straha da ne zazvučim kao glupi starac. Istina je da ga i sam koristim.

Najmudrija Srpkinja i prva žena akademik: Ovo je poslednja poruka Isidore Sekulić mladim generacijama

Želeo bih da razgovaram o bolesti koja je pogodila tvoju generaciju, ali i onu pre tebe. Govorim o gubitku pamćenja. Zbog ovog otrova sve što započnemo propadne. Istina je da ako želite da znate ko je Karlo Veliki ili gde je Kuala Lampura, samo kliknete na dugme i odmah sve saznate sa Interneta. Loša vest je da shvatanje da računar može u bilo kom trenutku odgovoriti na vaše pitanje, odvraća vas od ideje da nešto zapamtite.

Ovaj fenomen se može uporediti sa idejom da kada shvati da autobusom ili automobilom može uvek da ide iz jedne ulice u drugu, osoba odlučuje da više ne hoda. Ali ako prestanete da hodate, pretvorićete se u osobu koja je prisiljena da se kreće u invalidskim kolicima. Mozak je poput mišića na nogama. Ako prestaneš da vežbaš, postaće mlitav i pretvorićeš se u idiota, a tu je i strah i od Alchajmera.

140 godina od smrti velikog Dostojevskog: Evo šta je pisao o Srbima

Ovo je moj recept. Svako jutro nauči kratku pesmicu, kao što smo na to bili prinuđeni kada smo bili deca. Možeš da zakažeš takmičenje sa prijateljima. Ako ne voliš poeziju, onda zapamti sastav fudbalskog tima, ali moraš znati igrače ne samo onog tima za koji navijaš, već i igrače drugih timova, kao i njihove prethodne kompozicije.

Takmičite se u sećanju naslova knjiga koje ste pročitali.  Izgleda kao igra, ali i jeste to igra, ali videćete kako vam je glava ispunjena likovima, pričama i svim vrstama uspomena. Mozak je računar koji je uvek uz vas, njegove mogućnosti se proširuju kao rezultat vežbanja, dok vaš računar gubi brzinu nakon duže upotrebe i treba ga zameniti već nakon par godina.  Zatim postoji istorijsko sećanje, koje nije povezano sa činjenicom tvog života ili sa onim što si pročitao. Ona čuva one događaje koji su se dogodili pre tvog rođenja.

Rodio sam se u vreme kada je bilo važno da znam i razumem to što se dogodilo pre mene. To je bilo neophodno kako bih bolje razumeo događaje danas. Danas bi škola trebalo da vas uči da pamtite šta se dogodilo pre vašeg rođenja, ali nisam video da to čini kako treba. Razne ankete pokazuju da današnja omladina, čak i univerzitetska, rođena 1990. godine, ne zna, a možda i ne želi da zna šta se dogodilo 1980. godine, kamoli šta se dogodilo pre 50 godina. Uzmite u obzir da pamćenje možete trenirati ne samo uz pomoć knjiga i časopisa, već i uz pomoć Interneta.

Biografija najvećeg rodoljuba: Najlepše pesme Alekse Šantića

Internet je koristan i za istraživanje istorije, ne samo za ćaskanje sa društvom. Kako su dinosaursi izumrli? Kako se zvao predak bika? Pre stotinu godina više je bilo tigrova nego danas, zašto? Ko je bio drugi papa u istoriji? Kada je stvoren Miki Maus? Mogao bih da ova pitanja nižem beskonačno i sve bi to bile sjajne teme za istraživanje. Sve ovo se mora zapamtiti.

Doći će dan i ostarićeš, ako sve ovo saznaš i upamtiš, osećaćeš se kao da živiš hiljadu godina. Međutim,  tvoji prijatelji koji ne istražuju, ne čitaju i ne pamte, živeće samo jedan mali, kratki, bedni život.

Možda vas zanima

Snažan zemljotres zatresao sever Italije, osetio se i u Hrvatskoj i Sloveniji

Zašto u italijanskom gradu Patriki nije zaživela akcija “kuća za evro”

Još jedna evropska država podiže stepen bezbednosti: Posebna pažnja posvećena “osetljivim tačkama”

Venecija: Majka, otac i sin poginuli u kući zahvaćenoj požarom



Izvor: Objektiv.rs