Beograd će postati prvi srpski grad-pobratim Sankt Peterburga. Planirano je da odgovarajući sporazum ove godine potpišu gradske uprave, pod uslovom da se poboljša situacija sa virusom korona, potvrdio je ambasador Srbije u Moskvi Miroslav Lazanski tokom posete tom ruskom gradu.
U okviru saradnje dva grada planirano je i otvaranje informacionog peterburškog poslovnog centra.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ambasador Lazanski se nalazi u trodnevnoj službenoj poseti Sankt Peterburgu, gde se sastao sa gubernatorom tog grada Aleksandrom Beglovim, sa kojim je razgovarao o perspektivi ekonomskih veza Srbije i Sankt Peterburga, s obzirom na to da se u gradu na Nevi nalazi 10 odsto naučnog potencijala cele Rusije.
Razgovaralo se i o saradnji u oblasti rečne brodogradnje, pošto su peterburška brodogradilišta specijalizovana za rečno-morske brodove i tu bi mogla da se ostvari dobra saradnja sa srpskim brodogradilištima.
Pored toga, bilo je reči i o saradnji iz oblasti proizvodnje medicinske opreme, s obzirom na to da postoji plan da se uz pomoć Rusije u Srbiji otvori Centar za nuklearnu medicinu.
Srpski ambasador i peterburški gubernator su razgovarali i o saradnji u oblasti kulture i sporta, kao i turističkim mogućnostima Sankt Peterburga i Srbije, pri čemu je Lazanski objasnio sve prednosti naših skijališta i banja-lečilišta.
Govorilo se i o obnavljanju avio-saobraćaja između Beograda i Sankt Peterburga, koji je prekinut prošle godine zbog pandemije virusa korona, kao i o saradnji mladih sportskih ekipa, učešću srpske delegacije na predstojećem Peterburškom ekonomskom forumu i o zajedničkoj proizvodnji vakcine protiv svih sojeva korone.
Ambasador je naglasio da su odnosi Srbije i Rusije bazirani na savezništvu iz dva svetska rata, spomenuvši da je oko dve hiljade vojnika Crvene armije poginulo u oslobađanju Beograda od nacista i ističući da se Srbija energično protivi svim pokušajima revizije istorije Drugog svetskog rata. On je naglasio da „mi u Srbiji dobro znamo ko je pobedio u Drugom svetskom ratu“.
Ambasador Srbije je naglasio i da su odlični odnosi Srbije i Rusije i rezultat odličnih i prijateljskih odnosa predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.
Lazanski se ujedno zahvalio Ruskoj Federaciji na pruženoj pomoći u suzbijanju pandemije kovida 19, na dolasku ruskih vojnih jedinica i sanitetskih timova u Srbiju, kao što se i zahvalio i na pomoći ruske države u završavanju radova na Hramu Svetog Save u Beogradu, pri čemu je i istakao fantastičan rad ruskog umetnika i skulptora Aleksandra Rukavišnjikova, idejnog tvorca i autora Spomenika Stefanu Nemanji.
Na kraju sastanka gubernator Peterburga je pozvao ambasadora Srbije da ponovo poseti Sankt Peterburg, na šta je ambasador Srbije odgovorio da mu je, osim posete krstarici „Aurora“, veoma zanimljiv bio i silazak u podzemni bunker u Smoljnom, odakle se komandovalo odbranom Lenjingrada.
Ambasador Lazanski je istakao na kraju da mu je posebna čast bila što je obišao sve znamenitosti Sankt Peterburga i što je bio u gradu-heroju u kojem su građani tokom 900 dana blokade u najsurovijim uslovima pokazali kako se voli i brani otadžbina i kako danas taj grad čuva i neguje uspomene na te herojske dane.
Beograd i Peterburg jačaju veze
Lazanski je zajedno sa predsednikom Komiteta za spoljne odnose Sankt Peterburga Evgenijem Grigorijevim položio cveće na Spomenik herojskim braniocima Lenjingrada i upisao se u knjigu počasnih gostiju grada.
Ističući da su ruski i srpski narodi bratski i da neguju posebne odnose, Grigorijev je rekao da Sankt Peterburg nije pobratimljen ni sa jednim srpskim gradom, ali je izrazio nadu da će se to dogoditi do kraja godine i da će biti potpisan sporazum o saradnji sa Beogradom, kao i da će biti napravljena mapa puta koja će odrediti glavne pravce delovanja. Prema njegovim rečima, dokument o pobratimljenju je već pripremljen.
Tokom posete Sankt Peterburgu ambasador je službeno posetio i krstaricu „Auroru“ u Sankt Peterburgu, gde mu je povodom Dana državnosti Srbije uručena spomen-plaketa najčuvenijeg ratnog broda u ruskoj istoriji.
Čuveni istorijski brod ruske Baltičke flote sa kojeg je hicem označen početak Oktobarske revolucije sada je brod-muzej, ali se i dalje vodi u sastavu Baltičke flote. Taj hitac ispaljen iz topa kalibra 152 milimetara, 25. oktobra 1917. godine, tačno u 21 čas i 40 minuta u pravcu Zimskog dvorca bio je signal boljševicima za juriš na dvorac. Inače granata nije imala eksplozivno punjenje, namera nije bila nanošenje štete, već je hitac trebao da bude samo zvučni signal.
Izvor: Sputnjik
Komentari (1)
Beograd postaje prvi srpski GRAD-POBRATIM sa Sankt Peterburgom