Javnost u Srbiji je ostala šokirana snimcima na kojima se vidi kako je Mika Aleksić tretirao svoje učenike, a u jednom gostovanju iz 2012. godine, Aleksić je izneo šokantnu izjavu koja objašnjava pozadinu njegovog ophođenja prema deci.
Naime, Aleksić je na pitanje voditelja o dečijem bolu i uzorocma koji najčešće dovode do njihovog povređivanja, odgovorio na sledeći način:
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Ovo što ja radim određuje ljude, određuje neki život, ne znam koliko neke druge stvari u tome učestvuju ali svi ti počeci se pamte… da li život po neki put ostavlja tragove po nekim situacijama i činjenjima koja nisu baš najpozitivnija, ali su očigledno to neki špicevi, nešto se tu dogodi pa se tako i pamte”, rekao je Aleksić tada.
Objašnjavajući metaforu koju je često koristio u tom kontekstu: “Nije svaki bol iznedrio biser, ali bol poneke školjke iznedri biser”, Mika Aleksić je izjavio:
“U pogrešnim sudarima ljubav može i da postoji a da povredi, a može i da ne postoji pa da samo njeno nepostojanje uplaši i povredi. Sve se vrti oko osećanja da li smo bića koja volimo i umemo da volimo i to se uči, i da li smo spremni da volimo. Ljubav u smislu davanja i uzimanja i osećanja da smo okruženi time ili nismo… Ona je i određena i usmerena i svaki put je traženje, što je čak i neprimerno kad su u pitanju godine. Mali ljudi se povrede upravo u tom razmeđu ljubavi, tu se nešto dogodi i taj čovek se ozledi, čak i te ozlede nikada ne zarastu, ostanu kao senke, ali one se vide na svakom čoveku”
O prepoznavanju dečijih karaktera, Aleksić se osvrnuo na jednu stvar:
“Oblik njihovog tela sa lakoćom govori da možete da pretpostavite, i tu nema greške, da shvatite kakav će biti neko od njih u nekim periodima njhovog života. Duša je ono što ne može da se predvidi, ali oblik tela može da pretpostavi i čime će se dete baviti i njegova buduća uspešnost, jedino će izmicati to što se zove duša, bez obzira da li je ona ozleđena tada kada ih ja primam, a ima tih naznaka. Ja mnogo puta prepoznam da neko fali u nečijem životu… a onda se potvrdi da sam u pravu, to dete nema oca i slično i to lako ispeglam, dovede se u dobar neki nivo koji taj mali život može da ponese. Ožiljci imaju neki snažan motiv upravo za bavljenje ovakvim poslom…”
Između ostalog, Aleksić je u istom intervjuu izjavio kako veruje u napredak ove dece malo više nego u napredak onih koji nisu pohađala njegovu školu i ispunjavala obaveze koje im je zadavao:
“Mislim da će ova deca i u životu da budu neki različiti ljudi, bolji i brže će doći do nekih životnih saznanja, osećanja, odgovornosti i prepoznavanja da život može da bude lep i da ima smisla“.
Podsetimo, Aleksiću je na jučerašnjem saslušanju u Višem javnom tužilaštvu, određen jednomesečni pritvor, a tereti se da je u periodu od 2008. do 2012. godine izvršio čak petnaest krivičnih dela nad šest devojaka, od kojih je jedna i dalje maloletna, dok je drugih pet uglavnom zlostavljao u tinejdžerskim danima, ali i po navršetku 18 godina.
Ne bih se složio sa tvojim nadimkom, pre bih rekao Ivan Grozni.
Koliko je u stvari ovaj covek lupetao, pricao nepovezano i nesuvislo, sve to predstavljajuci kao neku filozofiju, neku nadvremensku mudrost, i sto je najgore oni oko njega i oni koji su mu se divili su tupavo to prihvatali kao neku mudrost i nadprosecnost. A on u stvari lupeta. Takve prozrem iz prve, klasicni folirant i psihopata sa narcisoidnim poremecajem. Nicija nije gorela do zore. Nisi ti pametniji od celog sveta bolesni stvore!
Meni je bivsi nastavnik govorio razne gadosti ali je postigao da se zareknem da cu biti bolji i uspesniji od njega i u tome sam uspeo. Razlika izmedju mene i ovih sto sada blate Miku? Oni su bili i ostali mekusci i tatine i mamine maze.