POTRESNA ISPOVEST

Mili iz Bečeja je umro sin, muž joj OTEO NOŽ da se ne ubije: Onda je čula rečenicu koja je sve promenila

Njen životni put nije bio nimalo lak

Foto: Facebook/Printscreen

Život je, od trena kada se rodila te 1997. godine, bio surov prema Mili Petrović Stanković iz Bečeja. Rođena je sa samo 750 grama a kao bebi joj je ustanovljena cerebralna paraliza. Njen životni put nije bio nimalo lak – od trena kada se susrela ne samo sa bolešću, već i sa sredinom koja je bila surova prema njoj od dana kada je svojim patikicama prvi put kročila u vrtić, pa sve do momenta kada joj je preminuo sin Dušan.

Na tom trnovitom putu koji je od nje danas stvorio jaku mladu ženu, sposobnu, punu ideja, sa spiskom ciljeva koje planira da ostvari u budućnosti, prošla je kroz najrazličitije nemire i strahove: borbu da ne završi u kolicima, psihičko i fizičko nasilje, torture od strane vršnjaka, pokušaj suicida i osećaja da je uvek ona za nešto kriva.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Moji roditelji su me štitili, nisu mi nikada pričali da imam cerebralnu paralizu. Teško je kada sa 6 godina shvatiš da imaš tu bolest. I dan danas se jako živo sećam tog prvog dana u vrtiću, bio je jako traumatičan. Imala sam haljinicu, mama me je vodila. Kada sam ušla u prostoriju, svi su me čudno gledali zbog čega sam se osetila jako neprijatno. Bilo je i ruganja i gurkanja, bacanja igračaka… Plašili su me da mama neće doći po mene… – priseća se Mila.

Maltretiranje je nastavljeno i u osnovnoj školi.

– Bilo je svega, i fizičkog i emocionalnog, i psihičkog nasilja. Kada sam završavala osnovnu školu, pomišljala sam na suicid jer više nisam mogla to da izdržim – kaže mlada Bečejka.

Zato ju je put naveo na specijalnu školu “Dr Milan Petrović” u Novom Sadu.

Oglasila se Čedina supruga: Dijagnoza je uspostavljena, plašim se zbog DECE 

– To mi je bila jedna od najdivnijh odluka u životu. Nisam mogla više kroz isto da prolazim, počela sam da pomišljam na suicid. Ali onda sam u toj školi dočekana sa pristupom kakav nikad u životu do tad nisam imala. Jednom od svojih profesora sam kasnije predložila da organizujemo i tribine o sprečavanju vršnjačkog nasilja. Na kraju mnogih tribina su se oni koji su vršili nasilje izvinjavali svojim drugarima koje su maltretirali. Smatrala sam da ako i jednu glavicu promenim, promenim percepciju… nešto sam postigla – iskrena je Mila.

Sada studira socijalni rad u Novom Sadu, na trećoj je godini, a želja joj je da posle osnovnih, upiše i master studije.

– Volela bih da me ima više, da se kloniram kako bih sve postigla: da se posvetim i napuštenoj i bolesnoj deci… a želim i da, posle završenih studija socijalnog rada upišem i kurs za psihoterapiju. Želim da budem majka troje dece i da jedno dete moj suprug i ja usvojimo. Želim da budem socijalni radnik i psihoterapeut – nabraja ona.

Bol koji traje 23 godine

Kako ističe, još kao mala nije želela sebi da dozvoli da završi u kolicima. U banji je vežbala danonoćno kako bi jačala mišiće i usavršavala svoj hod koji je bio izuzetno nestabilan. Iako je bolelo.

Kada nastupaju neželjeni efekti: Objektiv vam pomaže da odaberete adekvatnu vakcinu 

– Sam hod, ako je nepravilan, utiče na kičmu. Prilikom hoda se uvek javljao bol. To je bol koji traje već 23 godine – kaže naša sagovornica ističući da jedno vreme, dok je bila u pubertetu, morala da koristi kolica ali je snaga volje u njoj bila itekako jaka, te je opet ustala i stala na svoje noge. Danas se služi štakama i kod kuće radi vežbe uz pomoć svog supruga.

Gubitak sina i pokušaj samoubistva

Pre pet meseci, Mili i njenom suprugu desila se velika tragedija: preminuo im je sinčić Dušan koji je rođen 26. februara 2020. godine.

– Tada mi se srušio svet, a svest suzila i pokušala sam suicid. Nož mi je bio na vratu kada je moj suprug naišao i istrgao mi ga iz ruku. Potpuno sam izgubila smisao života, sve je palo u vodu. Nisam želela ni da ostvarujem sve te svoje ciljeve – priča Mila.

Tada je, kaže, shvatila da nijednu svoju emociju nije proživela već je sve racionalizovala.

– Nisam dopuštala da me išta obuzme, uvek uz neki vojnički stav, nisam želela da dozvolim emocijama da rukovode mnome. Govorila sam sebi: “Hajde, šta se tu izmotavaš” svaki put kada mi je bilo zaista teško. Kada ti premine dete, ne vidiš više ništa. Onda se setiš i vršnjačkog nasilja i tih suza usled plakanja od dva minuta… Kada vidiš svoje dete na obdukcionom stolu… Onda shvatiš koliko si bespomoćan i bedan, osećaš se krivim jer misliš da si ipak nešto mogao da uradiš – drhtavim glasom priča Mila.

Kako kaže, Dušan je aspirirao mleko u pluća kada je imao tri meseca, usled čega je počeo da se guši. Tri meseca se borio za život i na kraju preminuo avgusta prošle godine.

Pomoć psihoterapeuta

Tada je shvatila da nije dobro, i za pomoć se obratila psihoterapeutu.

– Jedna njegova rečenica potpuno me je otreznila, kao da me je trgla. Rekao mi je: “Zar Dušan nije dovoljan razlog da nastaviš dalje?“. Prvo mi je bilo u glavi “Kako ja mogu da nastavim dalje ako mi je dete mrtvo?”, ali sam onda došla u drugu fazu, kada sam se zapitala kakav je on bio, moj sin je bio hrabriša i heroj i pokazivao mi je da ne odustajem – priča Mila.

Kako kaže, tada je shvatila da želi da radi u životu sve kako bi on bio ponosan na nju.

– Svake godine ćemo 26. februara praviti tortu za neko drugo dete, ako mi već ne možemo da se radujemo njegovom rođendanu, da obradujemo nekog drugog. Moj muž je moler, pa razmišljamo i da na taj dan svake godine okrečimo sobu neke socijalno ugrožene osobe, odnosno porodice – priča Mila.

Kako kaže, tim malim gestovima želi da menja nabolje svet oko sebe jer time sve počinje.

Izvor: Telegraf

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju

Komentari (37)

Ostavi komentar

    • Mila želim da na životnom putu tebi i tvojoj porodici nebude više tuge i da vam BOG da zdravlja i svake utehe.
      Mila sestro na nama je da se trudimo i borimo ali pokušaj da dopustiš da u tvoj život uće BOG tako što ćeš da OBOŽIŠ svoj život kroz sveto liturgiju, sveto pričešce u njegovoj crkvi pravoslavnoj.
      Topla preporuka čitjte po neku duhovnu knjigu Sve. Vladike NIKOLAJA VELIMIROVIĆA ili duhovno štivo sve. Otaca, sve. Jevanđelje.

      Želim vam od srca svako utehu, zdravlje, radost od GOSPODA.

      Odgovori
  1. Eto i teski trenuci kroz zivot cesto se zavrse hepiendom.Znaci nikad se netreba predati.Jaka volja i odricanja uvek se isplate.Njen sin je sa andjelima,ali je ponosan na majku.Sigurno.

    Odgovori
  2. Брате, кад ово прочиташ преврне ти се желудац од муке. А паре и славу узимају Кристијан, Чорба, Сантана и Кулићи.
    Чемер.

    Odgovori
    • Užas. Polusvet je ovladao Srbijom. Od vlasnika TV programa do učesnika u nakaradnim emisijama. Svi zajedno od škole imaju samo veliki odmor. Starlete kupuju diplome a krimosi se diče zatvoeskim životom i tetovažama. Dokle bre? Pošten svet se izoluje i povlači u sebe jer je primitivizam,prostakluk,nevaspitanje i glupost ono čemu se veliki deo stanovništva divi.

      Odgovori
  3. Mila,
    iste godine kada si ti rođena izgubila sam dete. 23 godine bi moj sin napunio sad. Bol i tugu su mi ublažili sin i ćerka, koji su rođeni posle toga. Čuvaj se i glavu gore. Ubeđena sam da će biti sve u redu.

    Odgovori
  4. Mila duso,glavu gore i sve sto si zacrtala uradi,i naravno ponovo postani majka!Neka Vas sreca prati u zivotu.Tvoja hrabrost da koracas kroz zivot je inspiracija drugim zenama!

    Odgovori
  5. Divna mlada ženo, pregurala si zahvaljujući svojoj snazi jer Bog svakom da krst onoliki koliki može poneti. Budućnost je tvoja!

    Odgovori
    • >> jer Bog svakom da krst onoliki koliki može poneti.
      E hvala ti i tebi i tom tvom bogu neka malo “pomaze” nekog drugog i neka nekom drugom da bar malo od krsta

      kao sto rekose – raznim Kristijanima nikako da stave krst oko vrata ali zato obicne ljude satre, mnogo dobar taj deda

      Odgovori
  6. Divna priča obicnih ljudi, koji od svog malo hoce nekom da pomognu. Pišete o estradi, gde putuju, trose ogromne sume novaca, a nikad nikome nisu pomogli.

    Odgovori
  7. Au kakva pricam, oplakala sam svaku recenicu! Mila, divim se vasoj snazi da sve izgurate na takav macon! Najdublje postovanje vasem suprugu na ljubavi I podrsci dok se I sam bori sa tugom. Zelim vam ostvarenje svih snova, da tugu ostavite Iza vas I krenete putem posutim laticama ruza I iskrenom ljubavi!

    Odgovori
    • Poštovana Mila. Saosecam sa Vama zbog nestanka Vašeg sina. Zato pokušajte još da imate dece. Ja Vam želim uspeh u životu napred i samo hrabro napred. Nadam se da će Vam suprug pomoći u životu. Ima u Srbiji još plemenitih ljudi. Ako Vam zatreba financijska pomoć ostavite poruku.

      Odgovori
  8. Kako ove price “nateraju” covek da place….ali, na neki nacin da se bori i shvati da uvek ima gore od goreg! Zelim ti svu srecu i onoliko dece koliko si pozelela, jer decu i treba da radjaju majke, koje imaju tako mnogo ljubavi i razumevanja!

    Odgovori
  9. Neka ti bog podari srecu i kompezuje sve lose sto ti se dogodilo i dogadja…. zivot…. kako dati podrsku kad vam samom suze teku niz obraze… puno srece i zdravlja

    Odgovori
  10. S Mila ti si carica .To moze samo onaj ko zna za bol , da taj bol pretvori u borbu za zivot. Duso samo borci kso ti budu pobednici.Tvoj sin je sa andjelima , daje ti snagu za dalje. Samo napred Bog je sa tobom.

    Odgovori
  11. Ona treba da postavi sebi realne ciljeve i da se ne forsira toliko jer neće dobro završiti. Dokazala je da nije u stanju da brine o detetu i ne treba da sebe forsira da bude majka ako nije sposobna.

    Odgovori
  12. Ja imam prijateljicu sa istom bolescu kao ti.Bori se kao lavica,uvek gura hodalicu bilo zimi ili leti .Zavrsila je pravni fakultet i ima veliku zelju za zivotom.Samo napred bice dece dace gospod bog.Mnogo zdravlja i srece.

    Odgovori
  13. Naravno da čovek uvek koliko god da je teško mora da nađe snage da nastavi dalje, digne glavu i usrećuje ljude oko sebe. Ova mlada, hrabra žena je uspela i želim joj sve najbolje. Nadam se da će imati još potomstva i da će biti srećna jer se mnogo napatila a predobra je kao osoba i sazlužuje svu sreću..

    Odgovori

Ostavite komentar