Život Ljubomira Mihajlovića, osnivača Komercijalne banke, bio je ispunjen poznanstvima, pa čak i bliskim prijateljstvom sa ljudima koji su obeležili epohu. Sagledavši sve događaje unazad, čini se da je to bila sudbina ovog bankara, jer je još kao mladić imao priliku ne samo da upozna predsednika SFRJ Josipa Broza Tita već i da bude prvi novinar koji je sa njim uradio razgovor licem u lice.
Kako je doživeo Maršala i da li uplašio otkriva za štampano izdanje Objektiva.
Išli ste u školu rezervnih oficira u Bileći 1966. godine. Tamo ste upoznali Tita.
– U bilećkoj kasarni „Moša Pijade” bio sam pitomac. Jednoga dana javili su da dolazi Tito sa Jovankom, i kako će boraviti tu neko vreme. Dva dana pre, Aleksandar Ranković je smenjen i procenjeno je da nije sigurno da Maršal ostane u glavnom gradu. Naravno, sve je bilo strogo poverljivo, za to je znao mali broj ljudi, ali i ja, iako pitomac, jer sam bio i novinar.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Trebalo je da, kad sve prođe, napišete nešto o boravku Tita u kasarni…
– Planirano je da se predstavi sama kasarna, kao rasadnik bratstva i jedinstva. Ja sam tada bio dopisnik Borbe i Večernjih novosti i pisao sam za novine koje su se štampale za vojsku. Jedini je problem bio kako da me predstave Titu kao pitomca, jer su oko njega bili sve generali i visoki vojni funkcioneri, obaveštajci… Rekli su da sam novinar i da ću izveštavati o njegovoj poseti. Tako sam postao prvi novinar koji je napravio intervju sa Titom licem u lice.
Jovanka Broz i general su nasamo obilazili kasarnu: Tito je ovom čoveku odmah uputio PRETEĆE REČI
Kako ste doživeli Tita? Jeste li se uplašili pred Maršalom?
– Nisam. Bio je veoma prijatan i ljubazan. Interesovao se odakle sam, a kad sam rekao da sam iz okoline Kosovske Mitrovice, pitao me je kako živimo sa Šiptarima. Rekao sam da je sve dobro i da mi je na ispraćaj došlo celo šiptarsko odeljenje iz gimnazije. Zaista nismo imali nikakvih problema.
Prisustvovali ste i razgovoru između Tita i generala-potpukovnika Danila Jaukovića iz Nikšića, koji je vodio kasarnu?
– To je bio zanimljiv razgovor. Ratovali su zajedno na Sutjesci. Tito mu je rekao da će ga unaprediti ako se seti događaja iz rata. Pitao je Jaukovića da li se seća bitke kada su partizani izgubili dosta vojnika i kada ga je pitao da li može da dovede još. Trebalo je oko 25 ljudi. Jauković se setio da mu je rekao: „Komandante, ako treba, i više. Otići ću do okolnih sela i eto mene sa ljudima. Samo, imam ovu tanku jaknu, ako može neko da mi da šinjel. Velika je zima”. Tada je zaključio priču sa sećanjem da mu je upravo on dao šinjel. „Jeste ,tako je bilo. Evo, unapređujem te u čin generala-pukovnika”, rekao je Maršal, koji je inače pamtio svaki detalj.
Kakav je bio Tito među vojskom?
– Pitao je kako je vojnicima, jesu li zadovoljni. I obišao je jednu spavaonicu, i to ne onu koju smo spremili za inspekciju. Rekao nam je: „I ja sam bio u vojsci. Tako smo i mi za starešine spremali posebne spavaonice za pokazivanje”. Takođe je želeo da ruča sa nama i tražio je vojnički pasulj.
A kako ste doživeli Jovanku?
– Video sam je samo kad je došla. Odmah potom se izdvojila sa jednim generalom i sa njim do ručka obilazila kasarnu. Tito je prokomentarisao: „Pa gde je ta Jovanka, da se nije preudala”. U tom trenutku je ona ušla sa generalom, a Tito će njemu: „Bilo je hrabro od tebe da toliko vremena provedeš sa Jovankom”.
Nakon vojske bili ste decenijama dopisnik Borbe i Večernjih novosti sa Kosova i Metohije…
– Za novinara je najbitnija odgovornost. To me je naučila urednica dopisnog odeljenja u Novostima. Najvažnije je ne stavljati čoveka na stub srama, ma koliko da deluje kriv, jer se nikada ne zna šta će posle isplivati. Kad čoveku uprljaš obraz, nikada više se ne spere. Zbog toga strada on, njegova porodica, prijatelji… Toga sam se držao i u životu. Ostao sam čistog obraza i to mi je najveći uspeh.
Piše: Slavica Moravčević
OVU I JOŠ MNOGE ZANIMLJIVE PRIČE MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU “OBJEKTIV” ZA 5. JANUAR
Komentari (0)