Učesnici rijalitija “Veliki Brat” pre 13 godina tragično su izgubili svoje živote u nesreći na putu kada su kolima sleteli u reku. Tada su nas napustili Stevan Zečević Zeka, Elmir Kuduzović i Zorica Lazić, sci u svojim dvadesetim godinama.
U noći između 28. i 29. decembra Stevan, Zorica, Elmir i Vladimir Sarić krenuli su na žurku u Loznicu. Oni su bili u jednim kolima, dok su u drugim bili njihovi cimeri Jelena Žeželj, Tanja Obradović i njena sestra. Put je bio klizav, pa je Tanja pozvala prijatelje i rekla im da uspore. Posle toga ih više nije videla. Ekipa iz drugog automobila se posle deset kilometara, kada je videla da nema drugih kola, okrenula se i vratila nazad kod mesta Ušće, gde se nesreća i dogodila. Videli su mladića kako leži na obali. To je bio Vladimir. Policija i vatrogasci su više od dva sata vadili vozilo i telo stradalih iz reke.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Tada je prekinuto emitovanje “Velikog brata” pre planiranog finala, a novac namenjen za nagradu podelili su jednako učesnicima.
Brat pokojne Zorice Lazić tek sada je smogao snage da porazgovara sa medijima, a njegova bol za preminulom sestrom ista je kao i prvog dana.
Zvezdan Lazić redovno posećuje njen grob u Malom Mokrom Lugu, a najžalije mu je što nije mogao da joj dođe na sahranu:
“Meni je bilo najteže kada je Zorica otišla. Bio sam u Norveškoj na privremenom radu. U septembru sam predao zahtev za pasoš i boravak, a ona je poginula u decembru. Nisam mogao ni da dođem, da idem na sahranu, nisam imao nikakav dokument, ambasade nisu radile jer su bili praznici. Bio sam u crnoj rupi. Odjednom sam zamrzeo sve, nisam hteo ni da uzimam dalje radni boravak. To je jedan od najgorih trenutaka u mom životu, ne možeš da promeniš ništa. Razboleo sam se, nisam mogao da idem na posao, dao sam otkaz, mrzeo sam sve živo. Tri meseca nisam izlazio iz kuće, išao sam samo do prodavnice. Razmišljao sam: “Šta radim, zašto štedim, radim od 16. godine…” Mučiš se, radiš, i eto šta se dogodi. Ceo svet mi se srušio. Posle godinu i po dana sam prvi put otišao na njen grob”, priseća se Zvezdan najtežih trenutaka, kao i poslednjeg puta kada se čuo sa Zoricom.
“Dan pre nego što je poginula zvala me je telefonom, pričali smo sat vremena. “Da ti kažem ovo, da ti kažem ono.” Ja sam joj rekao: “Skupi su telefoni”, a ona nije odustala dok mi nije sve ispričala. Na kraju mi je rekla: “Samo da znaš, puno te volim.” Kao da je osećala. To je bilo oko 23.15 sati, a sutradan je poginula. Celu noć nisam mogao da spavam, kao da mi je nešto govorilo da će se nešto strašno desiti. Na dan njene pogibije sedeo sam sa cimerom Mikijem i odjednom sam povikao: “Zorica!” Uplašio sam se, on me je pitalo šta je bilo. Osetio sam neku bol, nešto teško. Nije prošlo ni sat vremena, zove me Zvonko i kaže: “Dogodilo se nešto strašno, poginula je Zorica”, ispričao je Zvezdan.
Zvezdan je ispričao i kako se njihov otac protivio njenom učešću u rijalitiju , govorio je da je to cirkus i da njoj tamo nije mesto. Dodaje i da je znao šta će se desiti došao bi iz inostranstva da je spreči da ne ulazi jer je novca imala.
I sama Zorica je na dan tragedije predosećala da će se nešto dogoditi, što je i rekla svom tadašnjem dečku.
“Bila je zaluđena vidovnjacima, astrolozima. Išla je kod njih i svi su joj govorili da tog dana ne ide nigde, da je rizično, posebno kad je u pitanju saobraćaj. Ali nije ih poslušala. Na dan pogibije je rekla dečku: “Ja ću danas da umrem.” On joj je rekao da ne priča gluposti i da će da je ošamari, ali je nastavila to da ponavlja. Ispričao mi je to kada sam došao u Beograd. Neka sudbina. Ponekad pomislim kako je možda bila umorna od svega. Iskreno, ona je bila malo lepša od drugih, sve to povlači neke stvari. Mnogi su bili ljubomorni na nju, pogotovo u kolektivnom centru u Ugrinovačkoj, gde su moji bili posle izbeglištva. Nju je sve to mučilo. Da je trebalo da pogine, nije. Niko ne treba”, ispričao je brat pokojne učesnice rijalitija.
Komentari (0)