Za jednu dobru fudbalsku predstavu nisu dovoljne dve sjajne ekipe, čak ni dva sjajna trenera, pa ni prepune tribine harizmatičnih navijača, sve to ipak nije dovoljno. Šta je još potrebno? Sudija. Čovek koji ima ogromnu odgovornost pred sobom, čovek koji je na meti kritika najrazličitijh kvazi stručnjaka, čovek koji devedeset minuta mora biti na visini svog zadatka. Prosto rečeno premali broj ljudi ima znanja, hrabrosti i poštenja da obavlja ovaj posao, a ako za nekog možemo da kažemo da se tokom čitave svoje karijere trudio da poštuje ova nepisana pravila onda je to sigurno legendarni Pjerluiđi Kolina.
Kolina je rođen na današnji dan pre 60 godina u univerzitetskoj prestonici Evrope Bolonji. Upravo je u svom rodnom mestu i diplomirao i to na dva fakulteta, Pravnom i Ekonomskom, čime je stekao zvanje finansijskog savetnika.
Prve fudbalske korake napravio je u jednom manjem lokalnom klubu igrajući na poziciji štopera, ali je ubrzo shvatio da možda ipak nije za to. Do velikog obrta došlo je 1977. godine. Na nagovor prijatelja sa nepunih 17 godina, bez ikakvog predubeđenja i entuzijazma, odlazi na kurs za fudbalske sudije. Ono što sigurno znamo da zaljubljenici u fudbal mnogo duguju njegovom prijatelju.
Čim je završio studije počeo je da radi u struci iako je i dalje nastavio da sudi. Može se slobodno reći da je u karijeri fudbalskog sudije brzo napredovao, naročito od 1988. godine. U naredne tri godine uz uspešno sudije prelazi iz ranga u rang, prvo Serija D, potom Serija C i B da bi u sezoni 1991/92. postao sudija najjačeg ranga italijanskog fudbala, Serije A.
U tom periodu Kolina oboleva o teškog oblika alopecije, benignog oboljenja koje za posledicu ima ubrzano opadanje dlaka naročito na glavi, nakon čega stiče njegov danas prepoznatiljiv izgled. Upravo je zbog ovakvog izgleda i stekao nadimak “Kodžak”, po uzoru na glavnog lika popularne kriminalističke serije tog vremena.
Nakon četiri godine u Seriji A, i sjajne sezone 1994/95. u istom takmičenju, kada je odsudio 43 meča, FIFA ga stavlja na listu međunarodnih sudija. I nakon samo godinu dana biva imenovan za glavnog sudiju finala olimpijskog turnira koje odigrano u Atini. Kako on kaže, iako su Olimpijske igre za njega bile posebno iskustvo, nije imao prilike da oseti “olimpijski duh”, zato što fudbalski turnir nije bio smešten u Atlanti, već na Floridi.
Posebno mesto u karijeri slavnog italijanskog sudije sigurno zauzima finale Lige šampiona između Mančester junajteda i minhenskog Bajerna odigrano 26. maja 1999. godine na stadionu Kamp Nou. I sam je Kolina veoma često prepričavao ovo finale i atmosferu koje su priredili navijači engleskog tima na kraju meča, kad je po njegovim rečima to ličilo na “lavlju riku”. Prisetimo se tog finala.
Bajern je sjajno otvorio meč i već u 6. minutu su poveli golom Marija Bazlera. Bavarci su konstantno napadali i kontrolisali igru i pored vođstva, ali sjajne intervencije Pitera Šmajhela i okvir gola spasili su “Crvene đavole”.
Verovatno su svi na stadionu osim onih najvatrenijih pristalica Mančester junajteda u završnicu meča ušli s verovanjem da je sve završeno i da je Bajern novi šampion Evrope. A onda na scenu stupa Aleks Ferguson. Menadžer Junajteda prvo sa klupe uvodi Tedija Šeringama, a potom i Olea Gunara Solšera. Nakon što je četvrti sudija pokazao da će se igrati još tri minuta, Dejvid Bekam izvodi korner, lopta leti pravo ka Piteru Šmajhelu, ali ga preskače, Jork glavom pokušava da vrati loptu pred gol Oliver Kana, ali Fink raščićava, a onda. Gigs šutira, pomalo traljavo loptu, ona stiže do Tedija Šeringama koje je plasira iza Kanovih leđa i to je 1:1, nakon 36 sekudi od početka nadoknade vremena.
Poslednja situacija na meču, Bekam izvodi još jedan korner, ovoga puta lopta leti na ivicu peterca, nekako do nje stiže strelac prvog gola Šeringam, ona pada direktno na nogu Solšera koji je refleksnom reakcijom smešta u gol, i to je 2:1 za “Crvene đavole” u 93. minutu.
Nakon ovog pogotka fudbaleri Bajerna su drugi put u istoriji pali šokirani na travu pre kraja meča, prvi put je to bilo 1991. godine u Beogradu protiv Crvene zvezde. Kolina je ubrzo označio kraj meča i počeo je da teši razočarane fudbalere Bajerna. Italijan sa ovog meča je poneo tri suvenira, Stamov dres, Šolov šorts i medalju od organizatora.
Treći meč koji je na neki način zaokružio karijeru velikog sudije bilo je finale Svetskog prvenstva 2002. godine između Brazila i Nemačke. Kraj ovog meča je obeležio upravo Kolina, koji nekon svog poslednjeg zvižduka pojurio ka lopti kako bi poneo svoj najveći suvenir karijeri.
Popularni “Kodžak” je objasnio zašto je ovako postupio na kraju meča. Naime, u završnim minutima meča prisećao se finala iz Španije 1982. godine, kada je brazilski sudija Arnaldo Koeljo uhvatio loptu, podigao je iznad glave i označio kraj meča, a Kolina je u tom trenutku pomislio da bi ta lopta mogla da bude lep suvenir.
Svoju poslednju međunarodnu utakmicu sudio je na stadionu Luž u Lisabonu 2005. godine, između Portugala i Slovačke u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine. Fudbalski savez Italije je upravo zbog njega podigao starosnu granicu za odlazak u penziju na 46 na leto 2005. godine. Međutim, zbog toga što je snimio reklamu za Opel, koji u to vreme bio sponzor Milana, savez nije hteo da mu dozvoli da sudi najbitnije utakmice u Seriji A, nakon čega je Kolina podneo ostavku, čime je i zvanično završena njegova karijera.
Ipak to nije značilo da se Kolina potpuno povlači iz fudbala i sudijskog posla. Naime, on je narednih pet godina sudio mečeve organizovane u okviru humanitarne organizacije Soker Ejd, a potom je 2010. godine izabran za predsednika Saveta fudbalskih sudija Ukraijne, da bi poboljšao razvoj mladih ukrajinskih sudija i pokušao da smanji korupciju u ondašnjem fudbalu.
Zanimljiva je i priča o Kolininom “srećnom novčiću”. Poznato je da sudije pre početka meča bacaju novčić da bi odredili koji će od dva kapitena birati na koju će stranu da napada. Ono što je ovde specifično jeste to da je Italijan dugi niz godina koristio jedan te isti novčić. Međutim, nekoliko dana pred jednu utakmicu zagubio je novčić negde u kući, a tada je u njegovom porodičnom domu nastala sveopšta panika, dok novčić nakon nekoliko sati potrage nije pronađen.
Pored fudbala, popularni “Kodžak” je veliki obožavalac i košarke. Naravno to nije ni malo iznenađujuće s obzirom da je odrastao u jednom gradu u kom vlada veliko košarkaško rivalstvo između Virtusa i Fortituda. Italijan je veliki navijač Fortituda, i sigurno pamti sjajne partije koje je imao Saša Đorđević u dresu italijanskog kluba.
Kolina je jedini fudbalski sudija koji se našao na pozadini popularne fudbalske igrice PES, i to u dva izdanja 2003. i 2004. godine.
Ono po čemu ga najviše pamte u Srbiji jeste sigurno reklama za MB pivo u kojoj govori srpski.
Pjerluiđi Kolina je čovek koji je obeležio jednu fudbalsku eru, i sigurno će ostati upamćen kao čovek koji ostao dosledan svojim principima, i na najbolji mogući način prezentovao šta znači biti fudbalski sudija.
Autor: J. J.
Komentari (0)