Na ljudski um utiču različite stvari iz okruženja na pozitivne i negativne načine.
Jedna od aktivnosti koja definitivno ima veliki uticaj na ljudski mozak jeste i slušanje muzike.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Otkrijte sedam zanimljivih činjenica o uticaju muzike na naš mozak.
1. Hard rok, pank i hevi metal ne izazivaju agresivno ponašanje
Iako se do skora smatralo da brži ritmovi u kombinaciji sa žestokim notama podstiču agresivnost kod slušalaca, to nije istina. Grupa naučnika iz Australije je dokazala da se dešava upravo suprotno.
Naučnici su proučavali povezanost besa sa tvrdim zvukom i došli do zaključka da hard rok, hevi metal, pank i drugi slični muzički pravci mogu da deluju umirujuće na osobe kojima su ovo omiljeni muzički žanrovi. Učesnici u istraživanju ne samo da su se osećali smireno, nego ih je muzika nadahnula i inspirisala.
2. Povezanost muzike i ježenja
Sigurno ste se nekada zapitali zašto vam se ježi koža dok slušate vašu omiljenu pesmu i čekate da krene njen refren. Odgovor je veoma jednostavan: zbog dopamina. Dopamin je hormon koji se oslobađa iz mozga, a koji, ako je količina koja se luči optimalna, utiče na dobro raspoloženje i podstiče emocije.
Naučnici su, otkrivši da slušanje muzike podstiče lučenje ove dragocene supstance, dokazali da je muzika povezana sa ljudskim emocijama i često može pokrenuti druge hormone, kao što je adrenalin.
3. Dok slušamo muziku, mozak reaguje slično kao i kada jedemo
Dopamin je odgovoran i za buđenje euforije u nama tokom obavljanja aktivnosti koje iritiraju naša čula, na primer dok konuzmiramo omiljenu hranu ili dok vodimo ljubav sa voljenom osobom. Ako uz omiljenu muziku konzumiramo hranu koja pozitivno utiče na mozak, efekat je još pozitivniji.
4. Tužna i vesela muzika suprotno utiču na shvatanje sveta koji nas okružuje
Mozak neprestano usvaja informacije koje preko čula dolaze do njega iz spoljašnjosti. Sve informacije koje dospeju do našeg uma, mozak obrađuje, pravi njihovu komparaciju i razvrstava ih. Upravo zato, pozitivne, brze i ritmične pesme bude u nama pozitivne emocije i čine da imamo lep pogled na svet, dok lagane, tužne pesme uzrokuju lošije raspoloženje i potpuno suprotno viđenje okoline u kojoj živimo.
5. Muzika pokreće čitav mozak
Tim finskih naučina koji je proučavao uticaj muzike na moždane funkcije upotrebio je novu metodu istraživanja pomoću magnetne rezonance. Finski istraživači posmatrali su grupu ljudi i rekacije njihovog mozga dok slušaju muziku. Rezultati istraživanja bili su fascinantni. Dok slušamo muziku, u našem mozgu pokreću se velike neuronske mreže u regijama mozga zaduženim za motoriku, emocije i kreativnost.
6. Sviranje nekog muzičkog instrumenta menja strukturu mozga
Promene vezane za učenje nastaju uglavnom na vezama između neurona. Proučavajući moždanu plastičnost muzičara, naučnici su otkrili da profesionalni muzičari imaju najveću zapreminu cerebralnog korteksa, srednja zapremina je karakteristična za ljude koji se iz hobija bave muzikom, dok najmanju zapreminu imaju osobe koje ne sviraju ni jedan muzički instrument.
7. Muziciranje razvija dobru motoriku i sposobnost rasuđivanja kod dece
Rezultati jednog istraživanja koje je obuhvatilo mališane uzrasta 3 i više godina, pokazuju da su deca koja su već počela da se muzički obrazuju i da uče da sviraju bilo koji muzički instrument naprednija u razvoju fine motorike u odnosu na svoje vršnjake koji ne sviraju. Isto istraživanje je utvrdilo da su razvoj govora i sposobnost rasuđivanja na višem stepenu kod dece koja već sviraju neki muzički instrument.
Komentari (0)