Omiljena pesma ponekad izazove mnogo više od dobrog raspoloženja – u određenom trenutku kroz telo nas prođu trnci, koža se naježi, a emocija naglo postane intenzivna. Naučnici ovu reakciju proučavaju decenijama, a istraživanja pokazuju da se tada aktiviraju moždane oblasti povezane sa zadovoljstvom i nagradom, kao i autonomni nervni sistem, koji zatim pokreće fizičku reakciju kože.
Jedno od najpoznatijih istraživanja, objavljeno 2011. godine u časopisu “Nature Neuroscience”, pokazalo je da tokom snažnog uživanja u muzici dolazi do oslobađanja dopamina u strijatumu, delu mozga koji učestvuje u sistemu nagrade. Dopaminska reakcija javlja se i nekoliko trenutaka pre omiljenog dela pesme, tokom iščekivanja, kao i tokom samog emocionalnog vrhunca. Međutim, sam dopamin ne podiže dlačice na koži. To je samo početak.
Kako emocija iz mozga stigne do kože?
Kada muzika izazove veoma snažno emocionalno uzbuđenje, aktivira se i simpatički deo autonomnog nervnog sistema. To je deo nervnog sistema koji automatski reguliše telesne reakcije nad kojima nemamo svesnu kontrolu.
Istraživanja su tokom muzičkog ježenja zabeležila promene srčanog ritma i disanja, kao i povećanu provodljivost kože, što predstavlja pokazatelj pojačane aktivnosti simpatičkog nervnog sistema. Tek kada se telo nađe u takvom stanju, tada ježenje može da počne.
Uz svaki folikul dlake nalazi se sićušan glatki mišić koji služi tome da podiže dlaku (musculus arrector pili). Kada simpatički nervni sistem pošalje signal, ti mišići se kontrahuju i podignu dlačice nagore. Koža oko dlačica se takođe blago izdigne i nastaje ono što zovemo ježenjem ili “guščjom kožom”. Isti mehanizam aktivira se kada nam je hladno ili kada doživimo snažan strah ili uzbuđenje.
Zašto baš muzika pokreće takvu reakciju?
Muzika može da kombinuje očekivanje i iznenađenje. Mozak prati melodiju, ritam i harmoniju i neprestano pokušava da predvidi šta sledi. Promena harmonije, nagli ulazak glasa ili instrumenta, krešendo ili dugo očekivano razrešenje melodije mogu da naprave snažan emocionalni vrhunac.
Što je zadovoljstvo intenzivnije, veća je i fiziološka pobuđenost. Jedno istraživanje sa 26 učesnika pokazalo je snažnu povezanost između subjektivnog osećaja zadovoljstva i aktivnosti simpatičkog nervnog sistema. Ježenje se najčešće javljalo upravo u trenucima najvećeg uživanja u muzici.
Zanimljivo je i da ne reagujemo svi jednako. Lična sećanja, očekivanja, poznavanje pesme i individualna osetljivost na “muzičku nagradu” utiču na to da li će određena melodija izazvati ovu reakciju.
Dopamin objašnjava deo zadovoljstva i nagrade, dok simpatički nervni sistem i mišići podizači dlake objašnjavaju zašto se fizički naježimo.
Dakle, kada vas omiljena pesma naježi, dešavaju se dve povezane stvari – mozak snažno reaguje na zadovoljstvo i iščekivanje, a autonomni nervni sistem tu emocionalnu reakciju pretvara u nešto što bukvalno možete da vidite na svojoj koži.
Komentari (0)