Srbija ne može da pruži konačan odgovor po pitanju nove metodologije pristupanja EU pre Samita EU – Zapadni Balkan u Zagrebu, dok ne vidi šta tačno može da dobije, a šta da izgubi, izjavio je danas predsednik Aleksandar Vučić i istakao da je on lično za novu metodologiju kao okvir pregovaračkog procesa.
“Moramo da razgovaramo, da razumemo, ali i da sačekamo da dođe Samit u Zagrebu, pa da vidimo šta je to što dobijamo ako zatvorimo jedan klaster, jer bez toga ne možemo da napravimo računicu. Teško je očekivati konačan odgovor Srbije pre nego što dođe Zagreb i pre nego što vidimo šta je tačno što možemo da dobijemo, a što možemo da izgubimo”, rekao je Vučić.
Zato će Srbija pokazati strpljenje, dodao je Vučić na zajedničkoj pres konferenciji za evropskim komesarom za susedstvo i proširenje Oliverom Varhejijem.
On je istakao i da Srbija pokazuje apsolutnu otvorenost, jer zna za dobre namere i Varhejija i predsednika Francuske Emanuela Makrona i mnogih drugih u Evropu uniji, koji , kaže, žele dobro i nama i celom regionu.
Vučić je naveo da je nova metodologija rezultat dogovora u okviru zemalja članica EU koje su prilično skeptične u vezi proširenja EU, ali da u ovome što smo dobili “kao papir” ne vidi samo probleme, već i mnogo šansi i mogućnosti za Srbiju.
On je rekao da je Srbija u okviru klastera nazvanog unutrašnje tržište, otvorila polovinu poglavlja, a u okviru konkurencije i inkluzivnog rasta, dve trećine.
Prema njegovim rečima, za Srbiju su od ključnog značaja tzv. ekonomska poglavlja, od kojih se neka tiču i obrazovanja i kulture, jer se tu može mnogo uraditi, kao u oblasti poljoprivrede.
Šta nova metodologija pristupa EU znači za Srbiju?
“Nova metodologija pristupa EU neće doneti ništa revolucionarno”
“Onda bismo imali značajno veće mogućnosti za dalja unapređenja u tim oblastima, u smislu finansijske podrške mogli da očekujemo mnogo više od EU i onda bi se videli pravi, ogromni rezultati, koje bismo postigli ukoliko bismo u budućnosti bili deo EU”, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je ponovo izrazio zahvalnost za veliku finansijsku podršku koju je Srbija dobila iz Fonda solidarnosti EU u vreme poplava 2014. godine, ali i istakao da su tada Bugarska i Rumunija, kao zemlje članice, dobile 20, odnosno 30 puta više novca.
Komentari (0)