Dokument koji će predstaviti Evropska komisija 5. februara sa novom metodologijom procesa pristupanja EU neće sadržati ništa revolucionarno novo, rečeno je na konferenciji Fondacije Konrad Adenauer “Kako dalje sa Zapadnim Balkanom” na kojoj je ocenjeno i da nikakva metodologija ne može zemeniti političku volju kako EU, tako i zemalja regiona.
Savetnica centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kazala je da nova metodologija neće biti revolucionarna, već će to biti evolutivni koraci koji će doneti neke izmene u okviru postojećeg okvira.
Ona napominje da nikakva metodologija ne može da zameni političku volju i navodi da su pre svega u Evropskom savetu potrebni politička volja i koncenzus u pogledu daljeg proširenja, tačnije o tome da li će i kada u doglednoj budućnosti zemlje Zapadnog Balkana postati članice EU.
“Nije toliko potreban novi pristup, koliko jasno i kredibilno obećanje o evropskoj perspektivi”, kazala je.
Grubješić tu dobru politilčku volju prepoznaje u nedavnoj poseti visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja Prištini i Beogradu.
“Borel je na samom početku mandata došao i u Prištinu i u Beograd, a njegovoj prethodnici je trebalo 30 meseci da prvi put dođe u region. To već govori da će što se tiče spoljne politike taj proces biti na pravom putu”, navela je.
Narodna poslanica Nataša Vučković je rekla, odgovarajući na pitanje zašto je bilo negodovanja na non paper koji je predsatvio francuski predsednik Emanuel Makron, da se to poklopilo sa nedavanjem datuma za početak pregovara Severnoj Makedoniji i Albaniji, što je ceo region doživeo kao lošu poruku.
Drugi razlog za negodovanje je, smatra Vučković, što su sve zemlje regiona to doživele kao najavu novih faza koje treba još više da odugovlače sam proces pristupanja, što u uslovima jako dugih pregovora i procesa integracija predstavlja još jednu negativnu poruku.
“U tom non paper-u nedostaje fokusa na politički kriterijum. Nedostaje insistiranje na političkim kriterijumima kojima treba da se prevaziđe ono što je Strategijom za Zapadni Balkan prvi put nazvano ”zarobljena država”. To je zajedničko svim zemljama regiona i odnosi se i na pitanje kako mi primenjujemo određene reforme u svakodnevnom životu i odlučivanju države”, kazala je Vučković.
Naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević kazao je, podsetivši da Srbija ima preko pet milijardi evra trgovinske razmene sa Nemačkom, te da je ona glavni ekonomski i ozbiljan politički partner, da Srbija ima posebne veze sa Francuskom i Rusijom, koje se možda i ne mogu objasniti.
“Velika je emocija našeg naroda prema Francuskoj, mi volimo Francusku, volimo Rusiju, a nemamo ekonomske veze sa Rusijom kao sa Nemačkom niti političke veze sa Francuskom kao sa Nemačkom”, primetio je Zečević.
On smatra da predsednik Makron želi da “izleči” problem koji je postojao pre njega, a to je prevelika povučenost Francuske u EU i da sada želi da kaže da se vraća na evropsku scenu.
Francuska se, dodaje, vraća tako što skreće pažnju na to da “naša kuća gori, da je EU u krizi, da je podložna udarima i prvo što treba da uradimo jeste da reformišemo Uniju”, odnosno da se uvede evropski suverenitet – politički, ekonomski, bezbednosni i vojni.
“Njegova ideja je da se prvo sredi kuća koja propada, pa ćemo onda da primimo nove članove”, dodaje.
Zečević je upitao i da li su Francuzi sigurni da će ojačati integrativne tendencije ako otežaju prijem Srbije u EU, te konstatovao da mu se čini da bi se postiglo upravo suprotno, pominjući primer ulaska zemalja istočne Evrope, a što je, tvrdi, ojačalo integrativne tendecije i omogućill reforme unutar EU.
Komentari (0)