Najčuvenija ruska slika: Bila je zabranjena, pa izbodena, a 2018. godine i pocepana

“Ivan Grozni i njegov sin Ivan” je jedno od najčuvenijih dela Ilije Rjepina, ovo ekspresionističko remek-delo je stvarao od 1881. do 1885. godine.

Januara 1913. u jeku priprema za proslavu 300. godišnjice vladavine dinastije Romanovih, ruska štampa je prenela vest o nesvakidašnjem incidentu. U galeriji Tretjakov, Avram Balašov, pripadnik Stare vere i ikonopisac, izvadio je nož iz čizme i zario ga tri puta u jednu od najčuvenijih slika Ilje Rjepina, uzvikujući: “Dosta je bilo krvi!” Iako će Balašovljeva sudbina time biti zapečaćena, pronašle su se brojne apologete njegovog dela, piše Istorijski zabavnik.

Ideja za sliku  “Ivan Grozni njegov sin Ivan” rodila se nakon što je Ilja prisustvovao pogubljenju članova levičarske organizacije “Narodna volja”. Ovaj događaj je ostavio jak utisak na velikog slikara.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Slika prikazuje ultimativni greh, te očaj i strah koji je taj greh izazvao. Car Ivan Grozni u naručju drži sina kog je smrtno povredio nekoliko trenutaka ranije. Iako je najprepoznatljivija po carevom izrazu lica, slika krije i brojne detalje kojima Rjepin iskazuje svoj stav o samom događaju, a čini se i o ličnosti Ivana IV. Međutim, baš zbog toga, slika koju danas smatramo remek-delom i nezaobilaznom stranicom bogate ruske kulture, nije oduvek izazivala divljenje, a i danas su brojni oni koji je vide kao vrlo problematičnu.

Njegovi prijatelji velikani: Portret života fenomenalnog Antonia Galvesa (FOTO)

Iako su postojali i ugledni kritičari samog slikarskog dela koji su negirali Rjepinov kvalitet, te sliku nazivaju “jeftinim senzacionalizmom” i osporavaju joj umetničku vrednost, osnovna zamerka Rjepinovih tadašnjih, a i sadašnjih, kritičara jeste istorijska podloga slike, odnosno događaj koji ona opisuje. Bila je to prva slika koja je doživela pravu cenzuru u Rusiji, jer je nakon početnog izlaganja 1885, postala zabranjena za izlaganje, doduše, tek na tri meseca.

Incident koji se desio u galeriji Tretjakov 1913. godine, iako skandalozan, ponovo je podelio rusku javnost. Iako je i tada bilo teško naći nekoga od uglednijih ljudi ko bi se složio sa zabijanjem noževa u slike, na površinu je izbila kontroverznost Rjepinovog dela. Bilo je intelektualaca koji su smatrali da, iako možda preteran, Balašovljev akt nije bio bezuman, jer slika ne zaslužuje status kakav ima, kao ni njen na zapadu školovani autor.

Tajna čuvene Munkove slike: Jeziva istina iza najpoznatijeg “Vriska”

Iako veoma oštećena, slika je i danas, nakon reparacije, jedan od najuglednijih eksponata prelepe galerije Tretjakov, mada se broj njenih neprijatelja nije smanjio.

Sto godina nakon fizičkog obračuna sa samom slikom, nekoliko uglednih, i još nekoliko manje uglednih intelektualaca, pre svega istoričara, uputilo je javno pismo ruskom ministru kulture Vladimiru Medinskom i upravnici galerije Tretjakov Irini Vladimirovnoj.

U njima se traži novi obračun sa “ranjenom” slikom. Zahteva se uklanjanje slike iz Tretjakova, jer “vređa patriotska osećanja ruskog naroda koji vole i poštuju svoje pretke, i koji su im zahvalni što su napravili veliku, snažnu državu – Rusku pravoslavnu carevinu”.

Apel za ukljanjanje Rjepinove slike koji se pojavio u oktobru 2013. za posledicu je imao incident iz 2018. 25. maja te godine, jedan posetilac galerije držačem od zaštitnog konopca koji je bio postavljan ispred slike razbio je staklo kojim je ona bila zaštićena. Delo je pocepano na tri mesta. Na suđenju počinilac je rekao da je bio pijan i da je napad izveo jer je slika “istorijski netačna”.

Delo ostaje izloženo i danas, ali je u galeriji Tretjakov dodatno pojačano obezbeđenje.

Još zanimljiviji je deo u kome potpisani intelektualci predviđaju i kako bi se, da je kojim slučajem danas živ, Ilja Rjepin odnosio prema sopstvenoj slici.

“Samog Rjepina je Bog kaznio za njegova dela – desna ruka mu je usahla, tako da nije mogao ni da slika, ali ni da se prekrsti. On se nakon revolucije 1917. preselio u Finsku, gde je promenio svoje stavove i postao vernik. Čini se da je na kraju života počeo da uviđa svoje velike greške, od kojih je najveća to što je upotrebio svoj bogom dat talenat da uništi Rusiju. Danas bi on bio zahvalan svakome ko bi uništio njegovu sliku “, navodi se u pismu.

Možda vas zanima

“Zapad treba da zna da ima posla sa nuklearnom silom, kočnice su potpuno otkazale”: Upozorenje iz Kremlja

Burna sednica SB UN: “Parada licemerja i dvostrukih standarda”

Boris Džonson progovorio o padu Kijeva: Apsolutna katastrofa za Zapad

Bivši savetnik Pentagona tvrdi da su SAD napravile fatalnu grešku



Izvor: Istorijski Zabavnik