Znate li za BEĆARSKI ZAKON i porez u Srbiji? Udara po džepu jednu vrstu ljudi, a rešava važnu stvar

U donošenju Bećarskog zakona knez Miloš Obrenović vodio se logikom “ako nema naroda, nema ni nad kime da se vlada”. Mere koje je uveo ocenjuju se danas kao drastične, a evo o čemu je zapravo bilo reč.

Bećarski zakon koji je važio od prvog januara 1840. do 1864. predstavljao je zapravo poreski danak za sve neoženjene muškarce bez nekretnina pa su tako namet plaćali “neoženjeni ljudi, koji niti kuća, niti baština svoijh imaju, nego, služeći drugog, sebi godišnje što privrede”.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Kako bi se povećao natalitet i brojčana vrednost Srbalja, valjalo je udariti po neženjama i vagabundima, odnosno muškarcima koji su od braka i porodice bežali “ko đavo od krsta”, bili “bez samostalnih poslova” i “jurili sojke” po Beogradu. Da bi nastavili sa ovakvim životom, morali su da plate pozamašan danak od 1406 groša godišnje, što je za to doba bila poprilično visoka svota novca.

Vladar sa najjezivijom porodičnom pričom: Knez Miloš je imao 16 dece i sva su doživela TRAGIČNU sudbinu

Međutim, u prvoj godini njegove primene plaćale su ga 2.764 neženje iz Beograda koji je u to doba imao 69.000 stanovnika. Draže im je bilo da daju pozamašnu svotu novca nego da uđu u brak.

Miloš Obrenović je dosledno dve i po decenije sprovodio Bećarski zakon.