Srpska ekonomija je stabilna i, uprkos nepovoljnim globalnim okolnostima, nastavlja da raste, ocenio je za RTS ministar finansija Siniša Mali povodom usvajanja predloga rebalansa budžeta. On je naveo da je za prvih sedam meseci naplaćeno 112,5 milijardi dinara više poreza od planiranog, što je omogućilo dodatno finansiranje prioritetnih mera.
Rebalansom je gotovo 30 milijardi dinara usmereno u zdravstvo, uključujući lečenje retkih bolesti i inovativne lekove, dok je za socijalnu zaštitu izdvojeno 25 milijardi. Dodatni novac namenjen je i poljoprivredi, putnoj infrastrukturi i kapitalnim projektima.
“Uprkos svim problemima, srpska ekonomija raste i srpska ekonomija je stabilna”, rekao je ministar Siniša Mali za RTS.
Gotovo milijardu evra za pomoć građanima
Poseban deo rebalansa odnosi se na paket podrške građanima. Mali je naveo da ukupna vrednost najavljenih mera više nije 600 miliona, već 980,6 miliona evra.
“Sada kada smo sabrali sve pomoći koje u stvari dajemo, nije šest stotina miliona, nego 980,6 miliona evra, skoro milijarda evra”, istakao je ministar.
Od 14. septembra penzionerima će biti isplaćena jednokratna pomoć od 20.000, 27.500 ili 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Pomoć će dobiti i korisnici novčane socijalne pomoći, dečjeg i boračkog dodatka.
Svi punoletni građani Srbije dobiće i po 6.000 dinara. Isplata je planirana od 22. do 25. septembra, a oni koji nemaju pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda moći će da se prijave preko sajta Uprave za trezor.
“Važno mi je da svi građani Srbije, svi punoletni, dobiju taj novac, kao što smo i obećali. S jedne strane, ispunjavamo obećanje, a s druge strane stvarno pokazujemo snagu naših javnih finansija”, rekao je Mali.
Minimalna zarada od januara 600 evra
Ministar je naveo da će minimalna zarada od 1. januara porasti sa sadašnjih oko 64.500 na 70.470 dinara, što predstavlja povećanje od 9,2 odsto.
“Od prvog januara naredne godine minimalna zarada u Srbiji po prvi put u istoriji biće 600 evra”, kazao je Mali.
On je dodao da će istovremeno za 9,2 odsto biti povećan i neoporezivi deo dohotka, kako bi se poslodavcima olakšalo povećanje zarada i smanjio rizik od otpuštanja.
Mali je istakao da je javni dug Srbije 43,7 odsto BDP-a, da država na računu ima gotovo 600 milijardi dinara, a da su devizne rezerve premašile 30 milijardi evra.
“Naš bruto domaći proizvod će ove godine prvi put u istoriji preći 95 milijardi evra”, rekao je ministar, dodajući da je cilj da do kraja 2027. godine BDP premaši 100 milijardi evra.
Mijušković: Mere podrške će se brzo osetiti
Jednokratne mere podrške građanima trebalo bi brzo da donesu olakšanje, dok će povećanje plata i penzija imati značajniji i trajniji efekat na životni standard, ocenio je ekonomista Veljko Mijušković.
On smatra da aktuelni paket mera, vredan gotovo milijardu evra, ne bi trebalo da izazove značajniji inflatorni pritisak.
Jednokratna pomoć brzo ulazi u potrošnju
“Dosta ovih jednokratnih pomoći koje se daju siromašnijim slojevima, ali generalno širim slojevima društva, brzo se preliju u potrošnju. To znači da će se i budžetski gledano deo novca vratiti kroz PDV i kroz poreze nazad”, rekao je Mijušković.
On dodaje da je posebno važno što paket ne podrazumeva samo jednokratnu pomoć, već i trajnije povećanje primanja.
“Mnogo se više radujem tome što su to permanentnije stvari. Onog momenta kada smo inflaciju prilično stavili pod kontrolu, to znači da će ne samo nominalni rast, već realni, odnosno onaj kada se uračuna inflacija, biti bolji”, naveo je ekonomista.
Prema njegovoj oceni, ni povećanje primanja ne bi trebalo značajnije da podigne inflaciju.
“Ovo ne bi trebalo da ima značajniji inflatorni efekat. Ako i dođe do nekog poremećaja, to je poremećaj od par dana”, smatra Mijušković.
Ipak, na kretanje cena u narednom periodu mogli bi da utiču poljoprivredni prinosi. Lošiji vremenski uslovi, kaže, mogu povećati proizvođačke cene, što se potom preliva i na maloprodaju.
Rast od 3,6 odsto pokazuje otpornost
Mijušković ocenjuje da je rast srpske privrede od 3,6 odsto dobar rezultat u aktuelnim okolnostima, jer se ne oslanja na samo jedan sektor.
„Imamo rast koji se bazira na više elemenata: na građevinarstvu, izvozu, uslugama i potrošnji domaćinstava. U svim ovim kategorijama, kombinovano gledano, zabeleženi su pozitivni rezultati. To nam daje nadu da je ovo bazirano dobro, odnosno da je stabilno i solidno”, rekao je.
Ipak, u budućnosti bi, prema njegovim rečima, težište trebalo više da bude na domaćoj privredi, istraživanju, razvoju i proizvodnji sa većom dodatom vrednošću.
“Sada je bitno da imamo poslove sa višim stepenom dodate vrednosti”, ističe Mijušković, uz ocenu da će obrazovanje morati da prati potrebe nove industrije i tehnologije.
Zaključuje da Srbija ima dobre preduslove za dalji razvoj, ali da će ključno biti kako će iskoristiti stvorene prilike. “Sve pretpostavke su tu. Sad je na nama kako ćemo to iskoristiti”.
Komentari (0)