Prvi svetski rat u mnogome je odredio savremenu sudbinu Srbije. Albanska golgota jedna je od najstrašnijih epizoda iz nacionalne istorije, ali često se zaboravi da je tokom nje postojala i „druga strana“. Evo kako se o „Velikoj vojni“ danas uči u Albaniji, zemlji preko koje su se povlačili naši preci.
Za razumevanje teritorija preko kojih se povlačila srpska vojska, ali i dobar deo naroda važno je razumeti situaciju koja je 1915. vladala u Albaniji jer o istoriji našeg južnog suseda dobar deo građana Srbije ne zna mnogo, piše Istorijski zabavnik.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Dok je još uvek trajao Prvi balkanski rat, 28. novembra 1912. Albanija je proglasila nezavisnost koja nije bila međunarodno priznata. Londonskim ugovorom sledeće godine Albanci su dobili i priznanje velikih sila, ali i stranog vladara – za prvog kneza imenovan je nemački plemić Vilhelm od Vida.
Pukovnik ubijao Nemce i golim rukama: Aleksa je Srbin kojem se Amerikanci i danas klanjaju (FOTO)
Sarajevski atentat u udžbenicima istorije u Albaniji se pominje samo uzgred, kao delo „srpskog nacionaliste“ Gavrila Principa i da su velike sile to iskoristile kao povod za Prvi svetski rat. Malo dublje se ulazi u razloge za izbijanje sukoba i navode se kriza kapitalizma i potreba nekih sila da se moć u Evropi podeli drugačije.
Potez Gavrila Principa praktično je uništio albansku državnost. Ubrzo po izbijanju Prvog svetskog rata, knez Vilhelm je napustio zemlju, čime je mlada kneževina prestala da postoji, a u Albaniji je zavladalo bezvlašće.
Albanija ubrzo postaje bojište interesa skoro svih zemalja koje ulaze u rat. Srbija podržava Esad-pašu Toptanija koji oktobra 1914. proglašava novu albansku državu – Albanski Islamski Emirat.
Spomenik u Čačku spojio KRVNE NEPRIJATELJE: Na njemu su simboli četiri vere, zadivio je i Amerikance
Međutim, deo savezničkih sila, kako bi privukle Italiju u svoj blok, rasparčava Albaniju i daje Italiji luke Saseno i Valonu. Potpisuje se tajni Londonski pakt 26. aprila 1915. kojim su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo zadržale pravo da zatraže deobu Albanije između Srbije, Crne Gore i Grčke čemu se Italija ne bi protivila. Srbiji i Crnoj Gori je ovim ugovorom dodeljena albanska obala do ušća Drima.
U Albanskim istorijskim udžbenicima danas piše da je ovaj sporazum doneo „nebrojene patnje narodu Albanije“, a da je podela zemlje pretvorila Albaniju u „valutu za potkusurivanje imperijalističkih sila i šovinističkih suseda“.
„Novopečena država Albanija bačena je vukovima kako bi se spasle starije države“, citat je britanske balkanološkinje Idit Daram na koji se u školama u Albaniji često pozivaju da opišu stanje po izbijanju Prvog svetskog rata.
Krivica za izbijanje rata se svaljuje na Centralne sile, ali istoričari u Albaniji ne gledaju blakonaklono ni na Sile Antante.
„Tajnim sporazumom 1915. imperijalističke sile Antante odlučile su da ukinu nezavisnost Albanije i da rasparčaju zemlju“, stoji u udžbeniku za osnovnu školu.
Kada je Austrougarska, posle pobede nad Kraljevinom Srbijom i Kraljevinom Crnom Gorom, počela zauzimanje teritorije Albanije, Esad-paša Toptani je u ime Albanskog Islamskog Emirata objavio rat Centralnim silama.
Tokom srpskog povlačenja kroz Albaniju, Esad-paša je izdao naređenje da se srpskoj vojsci ustupi sva moguća pomoć kao i to da se na teritoriji Albanije obavezno mora primati srpski dinar kao sredstvo plaćanja.
Međutim, na teritoriji je u praksi vladao haos, a Toptani nije kontrolisao sva razjedninjena i rasparčana plemena. O ovome u udžbenicima ima malo pomena, a govori se samo o „oružanom otporu protiv okupatora”.
Nema govora o pomoći, zajedničkim borbama Albanaca i lokalnih Srba protiv austrougarskih trupa, ali ni albanskim zločinima nad Srbima koje su počinile bande odmetnute od vlasti Esad-paše.
Komentari (0)