Molim za pomoć. Želim kući. Tu sam mimo svoje volje, radim bez ugovora i ugovorene plate. Osećam se bukvalno kao rob. Pomozite – vapaj je pomorca Nikole Jaklina.
Varaždinac je kuvar na “Zagrebu”, brodu Atlantske plovidbe, koji je u trenutku ovog poziva u pomoć, usidren u filipinskoj luci Mauban. Ugovor mu je istekao u martu, a ne može da se iskrca zbog pandemije, piše Jutarnji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Atlantska plovidba od početka pandemije smenila je 11 posada. Ostala je još jedna, posada Zagreba.
Na brodu se, piše Nikola Jaklin, odvija prava drama. Izbezumljeni mornari, koji mesecima ne mogu s broda ni kući, na rubu su živaca. Incidenti su sve učestaliji, zapovednik traži pomoć poslodavca. Posebno su “pukla” četvorica mornara. Devet meseci su na brodu, drugi su nešto kraće, ali, u svakom slučaju, predugo. Pet meseci danonoćno na brodu 21 muškarac međusobno više ne može da se gleda. Cela posada je hrvatska.
Detalji tragedije na Jadranu: Dečaku gliser prešao preko glave, nije mu bilo spasa
Napete situacije, koja preti da će eksplodirati svakog trena, svestan je i zapovednik.
– Pomorci su opterećeni zbog produženog boravka na brodu, neki članovi posade su gotovo već deset meseci tu. Postoje dodatne trzavice među posadom, bila su dva manja sukoba u koje su bila uključena četiri člana posade. Zapovednik nije ništa javljao jer su stvari izglađene, pomorci su se primirili. Kako sam javio ranijom porukom, situacija na brodu nije ni izdaleka kakva je bila pre dve nedelje – napisao je zapovednik, kapetan Leon Bjelokosić, u ponedeljak u 11. marta.
Situacija je svakim danom sve gora.
– Skroz smo iscrpljeni. Tumaramo po brodu. Temperatura na palubi je 50, u strojarnici su izmerena 52 stepena. Zapovednik ne daje nikakve naredbe, obavljamo samo osnovno za funkcionisanje broda. Niko više ni s kim ne razgovara. Kad smo došli na brod, svi su imali neki sjaj u očima, znali su zašto su se ukrcali, imali su razlog za život. Te su oči sad prazne. Strašne. Fizički i psihički smo pred kolapsom – zabrinut je Jaklin.
Od novembra je brodu
Varaždinac se na brod ukrcao 8. novembra. Od cele posade na brodu je najduže. Zagreb je motorni brod, plovi pod hrvatskom zastavom, redovna ruta mu je ukrcaj Indonezija, a iskrcaj Filipini/Malezija.
Jaklin je kuvar i nije mu prvi put da kuva za mornare. Kuvao nije samo jedan dan, u petak. I to, kaže, zato što nije mogao.
– Bio sam slomljen, skuvale su moje kolege. Niko nije ostao gladan – drago mu je.
I kad je 24. avgusta odlučio da vrati ključeve kuhinje zbog neisplate dodatka na platu, za pola sata se predomislio. Zapovednik broda kapetan Leon Bjelokosić tada je u svom izveštaju poslodavcu napisao: “Kuvar kaže da će kuvati radi ljudi na brodu, da nisu oni ništa krivi”.
Na brodu ima bolesnih, ali nema lekara
Nikola Jaklin kaže da samo čeka kad će “na brodu eksplodirati”. Trudi se da bude sabran. Biljka u tegli na prozoru kabine se osušila. U četvrtak je za večeru kuvao lignje s krompirom. Svaki dan kuva ceo meni, od predjela do deserta.
Priča da na brodu ima bolesnih ljudi, ali doktor do njih ne može.
– Gde god da pristanemo, uz brod stoji naoružana straža. Nema ulaska ni izlaska. Strašno. Mozak vrišti da želi da siđe s prokletog broda, a za to nemate šansu. Biti tako blizu uz tlo, a da ne možeš da ga osetiš je strašno – ponavlja Nikola.
Zvuči baš umorno. Iako, kaže, ne rade gotovo ništa, svi su kao prebijeni. Psiha, oseća, uzima svoj danak.
– Niko to ne želi da kaže naglas, ali sve nas je strah. Da ne puknemo. I ne samo da nismo mogli i ne možemo kući nego ne znamo ni kad ćemo – više je jadan nego ljut.
I kapetan Bjelokosić svestan je psihičkog stanja svoje posade.
– Ne znam kakvo će stanje biti na brodu, ako ne skrene – upozorio je.
Kapetan Bjelokosić, Dubrovčanin, dosad je preuzimao nekoliko brodova i smatraju ga jednim od najiskusnijih hrvatskih pomoraca. Na brodovima Atlantske je od 1983. godine, kapetan je od 2002. U intervjuu za lokalne dubrovačke novine, DuList, povodom 59. rođendana Atlantske plovidbe 2014. godine, kapetan je rekao: “Meni je plata na trećem mestu. Na prvom mi je odnos kompanije prema meni.”
I on se danas, prema svojim mornarima, ponaša u skladu s tim.
– Odličan je on čovek – hvali kapetana Nikola Jaklin.
Kapetan piše, upozorava na stanje posade. To je sve što može. Da skrene brod ne može.
Komentari (0)