Velika ljubav, prijateljstva, porodica, muzika, uspeh i na kraju tragičan kraj, oslikali su život pevačice Silvane Armenulić.
Pevačica Zilha Barjaktarević rođena je u desetočlanoj porodici u Doboju, a tek posle promeniće svoje ime zarad karijere.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Rođena je u Doboju 18. maja 1939. godine kao Zilha Barjaktarević, ćerka Hajrije i poslastičara Mehmeda Barjaktarevića. Bila je jedno od desetoro braće i sestara, ali u dobojskoj Gornjoj mahali život nije bio nimalo lak. Još kao mala obolela je od tada smrtonosne difterije i samo je čudom uspela da preživi, ali njen mlađi brat Hajrudin nije. Njihovom ocu ponestalo je snage da to sve izdrži. Odao se alkoholu, zapostavio porodicu i praktično sav teret othranjivanja i izvođenja devetoro dece na put prepustio njihovoj majci Hajriji.
Njen talenat za muziku bio je uočljiv nastavnicima, pa je počela da svira mandolinu, a ubrzo i da peva.
To je za nju predstavljalo priliku za bekstvo iz života koji nije želela jer se otac nije treznio, a majka je smatrala da je dovoljno to što je naučila da čita i piše, a posle toga treba da se uda. Pesma je delovala kao spas i mogućnost preokreta.
Sa šesnaest godina Zilha se odselila kod svoje tetke u Sarajevo. Iako maloletna, počela da peva po kafanama na Ilidži. Ubrzo ju je zapazio harmonikaš Ismet Alajbegović Šerbo, koji je, oduševljen njenim glasom, hteo da je priključi svom orkestru. Pošto je bila maloletna, za to joj je bilo potrebno odobrenje roditelja. Oni su se isprva tome protivili, jer u to vreme profesija kafanske pevačice nije predstavljala neko prestižno zanimanje. Ipak, Zilha nije mogla da ide putem koji su joj oni odredili i to su ubrzo shvatili. Pa neka bude pevačica kad baš hoće, rekao je na kraju njen otac koji je u to vreme već bio digao ruke od svega. Tako je u kafani Topola na Ilidži počela karijera najveće zvezde u istoriji jugoslovenske novokomponovane narodne muzike.
“Pevanje po kafanama uopšte nije prijatan niti bezopasan posao, posebno za vrlo mladu devojku bez iskustva. U opis tog radnog mesta spadaju i dim, pijanci, tuče, vulgarna dobacivanja i na momente preteća atmosfera.”, govorila je Zilha.
“Danas se naježim kad uđem u kafanu. Trebalo je izdržati neprijatnosti i poniženja. Ko nije bio među pijancima, ne zna koliko je to strašno. To govorim ja koja sam pevala u boljim lokalima, mogu da zamislim kako je onim pevačicama u raznim prčvarnicama gde ih većina gostiju gleda i sluša bez poštovanja”, priznala je kasnije Silvana.
Da bi njen mladi duh opstao u tom teškom vremenu i socrealizmu, Zilha je uzela ime svoje omiljene romantične filmske junakinje Silvane Mangano.
Poznanstvo sa najvećom zvezdom toga doba, Tomom Zdravkovićem donelo joj je mnogo. Prvi hit u njenoj karijeri napisao je upravo Toma, koji je o tome kasnije ovako govorio.
“Prijateljstvo između Silvane i mene trajalo je godinama. Sretali smo se po raznim gradovima i 1969. godine našli smo se u istoj grupi. Tad sam već bio popularan i tražen kompozitor. Silvana je bila na prekretnici. Imala je samo jednu bolje slušanu pesmu, ali ne i hit. Čini mi se da je to bila Nad izvorom vrba se nadnela. Stalno je gunđala kako joj treba prava stvar, da snimi ploču i bude u špici. Pitala me šta da radi, kako da se probije. Insistirala je da joj napišem pesmu. Ali šta? Ja sam uvek bio u nekim romantičnim vezama koje su me inspirisale. Sa Silvanom je bilo teško. Pričali smo danima, bila je nesrećna. Otkrivala mi je detalje iz svog braka koji je bio labilan, naprosto je očajavala. Često mi je govorila: Jao, ovaj život moj! Neka ide sve u đavola, kad mi ništa ne ide od ruke! Nit’ brak, nit’ ovo, nit’ ono… I jednom dok smo se vozili busom na koncert, kažem joj: Znaš šta, to je interesantno, da ti ja napravim pesmu baš kao što ti pričaš, onako kako se osećaš. Onda ćeš bolje pevati”, pričao je svojevremeno Toma Zdravković.
Na toj turneji, tokom mnogih putovanja i dugih razgovora, Toma je upoznao sve njene probleme, život, način izražavanja, ušao joj je u dušu. Međutim, baš tad su mu tražili pesmu za Beogradski sabor.
“A ja sam razmišljao o Silvani i onom njenom “šta će mi život”. I pošto smo imali pauzu, pio sam sa nekim društvom dva-tri dana, totalno sam bio bolestan, umoran i probudio se u hotelu Slavija. Oko devet trebalo je da krenemo na turneju. Onako sav izbezumljen, mamuran, glava mi otpada, siđem, poručim kafu i iz čiste muke uzmem od konobara blokčić za račune i olovku. Mislim, to mi nikad nije bilo teško, sad ću bar da napišem pesmu za Beogradski sabor. Odjednom, shvatim da će pesma Šta će mi život biti odlična i ostavim je za sebe, da je pevam na Saboru. Na turneji Silvana mi je govorila kako treba da snimi ploču i u isto vreme postoji šansa da igra u nekoj televizijskoj seriji. A nema pravu stvar ni za ploču ni za seriju. Kad smo se vratili sa turneje, ja sam krijući se malo od nje, otišao u studio da snimim numeru Šta će mi život. Radio Beograd i Estrada spremali su zajedničku ploču sa stvarima koje će biti na Saboru, ali Silvana je čula pesmu baš u tom studiju Pet i počela da me ubeđuje: Dado, molim te, ova je pesma za mene, ti moraš da mi je daš. I šta ću, dam joj numeru. Uostalom, to je bila njena priča, pesma je nastala od onoga što je ona meni pričala. Uzmi, ionako sam je pravio za tebe. Tako je bilo suđeno”, otvorio je dušu u jednoj svojoj ispovesti Toma Zdravković.
Pesma “Šta će mi život”, koju je Silvana pevala i u seriji “Ljubav na seoski način”, prodala je ploču na kojoj se nalazila u 300.000 primeraka. Zvezda je rođena! Uprkos tome što je konačno postigla ono što je htela, što živi život o kom je jedva smela da mašta kao musava devojčica iz Doboja, u Silvanom oku uvek je bila prisutna senka crnih slutnji koje su se na kraju nažalost obistinile.
“Smederevo, 10. oktobra 1976. godine. Oko 21.30 časova na magistralnom putu Beograd-Niš kod Kolara dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su život izgubili Miodrag Jašarević, šef narodnog orkestra RTB-a, popularna interpretatorka narodnih pesama Silvana Armenulić i njena sestra Mirjana Barjaktarević”. Ovako je glasila vest o smrti po mnogima najveće zvezde narodne muzike nekadašnje Jugoslavije.
Komentari (0)