ISPOVEST ZA OBJEKTIV

JEDANAEST puta je išla na vantelesnu i NE ODUSTAJE: Sandrina (37) borba ostavlja bez daha

Retko ko razume koliko su to ogromna nadanja, želje i vera, objašnjava naša sagovornica, koja je uložila sve svoje emotivne i finansijske resurse da ostane u drugom stanju

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Privatna arhiva, Sandra Jovanović

Nakon što je u Srbiji omogućen neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje o trošku države i starosna granica za žene povećana na 43 godine,  sve ove procedure su potpuno obustavljene zbog novog naleta pandemije kovida 19.

Posle 11 neuspelih pokušaja i sedam godina borbe za potomstvo, Sandra Jovanović (37), predsednica Udruženja “Šansa za roditeljstvo”, za Objektiv je ispričala svoju životnu priču, zbog čega je pandemija korone za nju najteži period i kroz kakve sve muke prolaze žene koje na ovaj način žele da se ostvare kao majke.

Foto: Privatna arhiva, Sandra Jovanović

Prvi šok u 30. godini

Zbog problema sa prohodnošću jajovoda, Sandra je saznala da je vantelesna oplodnja jedini način da dobije dete kada je imala 26 godina, ali je smatrala da je samo potrebno da ode na proceduru i da će sve biti rešeno.

“Razmišljala sam kako suprug i ja treba prvo da se zaposlimo, da imamo svoj stan, pa onda dobijemo dete. Kada sam napunila 3o godina, išla sam na prvu proceduru i imala najveće nade, ali je usledio šok. Bila sam jedina žena u Kliničkom centru Srbije u tom trenutku koja nije imala embrione za transfer, i to je bilo najstrašnije iskustvo. Usledila je druga, treća, četvrta procedura, i jedan spontani pobačaj“, kaže Sandra Jovanović.

Sama finansirala procedure

Tri vantelesne su finasirane o trošku fonda, ostalih osam je finansirala sama.

“Znači mi što je država sada odredila neograničen broj pokušaja, ali tek što sam ponovo prikupila sve papire i analize, sve je obustavljeno zbog korone i niko ne zna do kada će to trajati”, kaže naša sagovornica za Objektiv.

Foto: Privatna arhiva, Sandra Jovanović

Želja za bebom pobedila i strah od kovida

Dok je trajalo vanredno stanje, svi članovi Udruženja “Šansa za roditeljstvo” podržavali su privremenu obustavu procedura zbog mogućeg rizika. Ali  neizvesnost trajanja epidemije je ono što Sandru sada najviše plaši.

“Stalno mi prolazi kroz glavu mogućnost da se zbog ovoga nikada ne ostane u drugom stanju. Telefon nam se usijao od poziva žena koje su u istoj situaciji. Čini se da se sve okreće protiv nas i ne daje nam da nastavimo dalje“.

Razmišljala sam da li je strah od zaražavanja kovidom jači od želje za detetom, iskrena je Sandra.

“I moram da kažem, na početku je bio jači stah. Ali kako vreme prolazi i kako vidim da se život nastavlja, viđam trudnice po ulici koje se normalno kreću, i onda kažem sebi da uz mere opreza, mogu da nastavim dalje. Mislim da bih sve mogla da izdržim”, objašnjava naša sagovornica.

Ogromne nade, od kojih uspe trećina

Retko ko razume koliko su to ogromna nadanja, želje i vera, objašnjava Sandra, koja je uložila sve svoje emotivne i finasijske resurse, samo da ostane u drugom stanju.

“Samo jedna trećina parova uspe, a dve trećine ne. Ako se prima hormonska terapija, samo dva puta godišnje može da se pokuša sa vantelesnom. To nije veliki broj, zbog čega je vreme jako važno, naročito za žene koje se približavaju 43. godini“, kaže Sandra.

Ne pitate za cenu

Morate da uzimate lekove, vitamine i da radite redovne procedure.

“To su suplementi koji na mesečnom niovu koštaju više od 10.000 dinara, jer kada želite trudnoću, u stanju ste da uradite sve. Ali sada se gubi se volja, jer nema smisla da se pripremam, a da ne znam kada će procedure biti nastavljene. Zato mi je ovo najteži period”, objašnjava ona.

Foto: Privatna arhiva, Sandra Jovanović

Krivite sebe, muža, čak i kućne poslove

Kada uzimate hormone od kojih se osećate kao da ste u drugom stanju i na kraju se ispostavi da niste trudni, sve što ste mislili poslednjih mesec dana, palo je u vodu, i to ne može neko tek tako da se prevaziđe.

“Uvek tražite krivca, u lekaru, ljudima, partneru, fizičkom naporu. Jer treba vam neko ko je kriv, teško je objasniti sebi da nema razloga da trudnoća nije uspela. Onda krivite i sebe, mislite da ste uradili nešto pogrešno, da ste recimo, radili nešto po kući a nije trebalo“, kaže Sandra.

Bilo je slučajeva kada su muževi nosili žene do toaleta, da slučajno ne bi nešto poremetile u trudnoći.

„Može neko da kaže šetajte, čitajte knjigu i ne mislite. Ali to ne možete, iako sam sve više svesna koliko je tu faktor sreće bitan, a to je nešto na šta ne može da se utiče”, objašnjava ova hrabra žena.

“Sve žene su trudne, osim mene”

Veliko je razočaranje kada ne uspete i ogromna snaga je potrebna da se ponovo počne, kaže Sandra, koja se često umori od stalnih bodrenja sebe i drugih koji su u istom problemu.

“Svaki novi neuspeh udaljava me od cilja, a godine prolaze. Teško je videti tuđu trudnoću, jer ste onda svesniiji da  niste trudni. Imate utisak da stalno srećete trudne osobe i mislite, svi su ostali u drugom stanju, samo ja nisam“, objašnjava naša sagovornica svoja osećanja. 

“Imam žute minute, ali nema odustajanja”

Kod žena se zbog ovih problema javljaju i depresivne misli.

“Nekada prosto i ja kažem da ne mogu više, ima svoje “žute minute”, ali generalno, misli da ne treba da se odustaje tek tako od tog najvećeg životnog cilja. Ja se nisam pomirila sa tim da nemamo dece i to je nešto čega ste svesni kada uveče ostanete sami sa svojim mislima. Zato, još nema odustajanja”, zavšava optimistično Sandra Jovanović svoju otvorenu ispovest za Objektiv.

 

Piše: Aleksandra Vasić

Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs

Izvor: Objektiv.rs

Komentari (2)

Ostavite komentar