Jedan od popularnijih letnjih biljaka je i dragoljub (Tropaeolum majus) koja nije samo lepa i ukrasna, već je pre svega izuzetno lekovita.
Dragoljub je jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Južne Amerike – Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Perua, gde se dugo koristio za lečenje rana. Tamošnji stanovnici bi ga stavljali na rane i na taj način sprečavali infekcije.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U 16. veku donet je u Evropu. Na našim prostorima se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno je narodno cveće, što se može zaključiti i po imenu. Voli topla i suncem obasjana mesta.
Poznat je i po drugim narodnim imenima: alčašica, veći dragoljub, dragomilje, lazibube, latinče, mlatifa, ljubidrag, penjalica, slak. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drškama i sa izraženom nervaturom. Cvetovi su krupni, upadljive žutonarandžaste boje, prošarani crvenim prugama. Plod je suv, deli se na tri dela, u svakom ima po jedno seme. Cveta leti. Koriste se svež list i zrelo seme.
Sadrži sumporni heterozid glikotropeolozid i enzim mirozin pod čijim se dejstvom, u prisustvu vode, ovaj heterozid razlaže na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragoljubu ima još smole, pektina, gume, tanina, raznih šećera i mnogo vitamina C.
Među ukrasnim, lekovitim i začinskim biljkama koje se seju sa povrćem i voćem da ih zaštite jer stvaraju fitonicidne materije koje su smrt za mnoge mikroorganizme, odbijaju štetočine i izazivače bolesti je i dragoljub. Tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara i zbog toga bi trebalo da se seje ispod voćaka napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača.
Deluje slično drugim biljkama koje takođe imaju sumpornih heterozida, kao što su ren ili rotkva. Sve više se koristi kao vitaminska salata koju zbog obilja vitamina treba jesti svakodnevno ili piti sok (10 do 15 g dnevno) isceđenog iz svežeg lišća dragoljuba.
U zavisnosti od sorte, ova jednogodišnja puzavica tokom cele sezone osvaja konstrukcije. Izgleda savršeno i kao kompaktna biljka u saksiji. Ukoliko se redovno uklanjaju precvetali cvetovi, tokom celog leta bujno će cvetati. Ova biljka skromnih zahteva uspeva na suncu i u polusenci, a s vremena na vreme potrebno ju je prihraniti – u saksiji svake četiri nedelje.
Kao što se na osnovu porekla može pretpostaviti, relativno je otporna na nisku temperaru. Sačekajte maj za setvu semena u leju. Od aprila seme možete da posejete u kontejner i da ga držite na prozorskoj dasci.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)