Revolucionarno otkriće: Postoje osobe imune na koronavirus, evo šta je zaslužno za to

Studija, koja je u sredu objavljena u naučnom časopisu Nature otkrila je da među 68 zdravih odraslih osoba u Nemačkoj, koje nisu bile izložene koronavirusu, njih 35 odsto ima T-ćelije u krvi koje su reaktivne na virus.

Šta su T-ćelije?

T-ćelije su deo imunološkog sistema koji pomaže telu da se zaštiti od infekcije. Reaktivnost T-ćelija sugeriše da je imunološki sistem možda imao iskustva sa sličnom infekcijom i da bi mogao koristiti to pamćenje u borbi protiv nove infekcije. Kako bi njihov imunološki sistem mogao imati reaktivne T-ćelije ako nikad nisu imali kovid-19?

One su verovatno stečene u prethodnim infekcijama endemskim koronavirusima, napisali su u studiji naučnici s raznih institucija iz Nemačke i Velike Britanije. Korišćenje ove memorije T-ćelij s druge slične infekcije u odgovoru na novu infekciju naziva se “unakrsna reaktivnost”.

Nova studija uključivala je analizu uzoraka krvi 18 pacijenata s kovidom-19 u uzrastu od 21 do 81 godine te zdravih donatora uzrasta od 20 do 64 godine iz Nemačke.

“Postoji značajan deo pojedinaca koji imaju imunitet”

Studija je otkrila da T-ćelije reaktivne na koronavirus postoje kod 83 posto pacijenata s kovidom-19. Iako su istraživači pronašli postojeće unakrsno reaktivne T-ćelije kod zdravih ispitanika, u studiji su napisali kako uticaj tih ćelija na ishod kovida-19 ostaje nepoznat.

Nalazi ove studije svakako ukazuju na potrebu daljeg istraživanja, rekao je dr. Amesh Adalja, viši naučnik Centra za zdravstvenu sigurnost Univerziteta Johns Hopkins koji nije učestvovao u studiji.

“Prema ovoj studiji čini se da postoji značajan deo pojedinaca koji imaju imunitet zahvaljujući unakrsno reaktivnim T-ćelijama iz drugih infekcija koronavirusom, što može imati uticaj na njihovo iskustvo s novim koronavirusom. Mislim da je najveće pitanje povezati činjenicu da oni imaju te T-ćelije s razumevanjem koja bi uloga tih ćelija mogla biti”, rekao je Adalja te nastavio:

“Znamo, na primer, da su deca i mladi relativno pošteđeni teških posledica ove bolesti i mislim da bi jedna hipoteza mogla biti da su postojeće T-ćelije brojnije ili aktivnije u mlađoj dobi nego u starijoj. A ako bismo mogli da uporedimo ljude s težom i blažom bolešću i analizirati njihove T-ćelije, možda bismo mogli doći do zaključka da su teže posledice povezane s manje unakrsno reaktivnih T-ćelija i obrnuto. Mislim da postoji biološka verodostojnost u ovoj hipotezi. Jasno je da T-ćelije ne štite ljude od zaraze, međutim možda moduliraju težinu bolesti. Čini se da bi to mogao biti slučaj.”

Dosad je tokom pandemije fokus bio na antitelima na kovid-19 i njihovoj ulozi u stvaranju imuniteta protiv bolesti. Ali, profesor preventivne medicine i infektivnih bolesti s Medicinskog fakulteta Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu, koji nije bio uključen u novu studiju, kaže kako se T-ćelije ne smeju zanemariti.

“Imamo studiju koja sugeriše da postoji određena unakrsna reaktivnost s običnim koronavirusima koji izazivaju prehladu kod ljudi i da bi mogla postojati neka unakrsna reaktivnost s virusom kovida-19 koji izaziva toliko štete. To je samo po sebi intrigantno zato što smo iz perspektive antitela mislili da nema previše ukrštanja. To nije iznenađujuće zato što su svi ovi virusi članovi iste porodice, poput rođaka. Sad moramo videti ima li to uticaja na kliničku praksu. Znači li to da zaražena osoba ima više ili manje izgleda za razvoj bolesti? I ima li to ikakvih implikacija na razvoj vakcine”, rekao je Schaffner za CNN.

“Gotovo svaka osoba na svetu došla je u dodir s koronavirusom”

Adalja je dodao da nije iznenađen da kod učesnika studije koji nisu bili izloženi novom koronavirusu postoji unakrsna reaktivnost T-ćelija.

“SARS-CoV-2 je sedmi ljudski koronavirus koji je otkriven, a četiri ljudska koronavirusa nazivamo koronavirusima stečenima u zajednici. Ta četiri virusa zajedno odgovorna su za 25 posto naših prehlada. Gotovo svaka osoba na svetu došla je u dodir s koronavirusom, a budući da su članovi iste porodice, razvija se određeni unakrsni imunitet”, objasnio je Adalja.

Možda vas zanima

Muška brada sadrži više bakterija, nego krzno psa, pokazalo istraživanje

Najnovije naučno istraživanje: “Vanzemaljci su možda na ljubičastim planetama, ljubičasto je novo zeleno”

U Srbiji najveće povećanje sreće – prema Izveštaju o stepenu sreće naša zemlja je najviše napredovala

Naučnici otkrili ključne delove mozga u kojima bi mogao biti “izvor” psihoze



Izvor: Buka.com