Dr Lađević za Objektiv: “Anesteziolog je kao PILOT, kada dođu turbulencije, NAJBOLJE JE PORED NJEGA”

Imamo divne slike sa pacijentima koje smo oporavili nakon 30 ili 40 dana i uvek to zajedno proslavljamo, kaže dr Nebojša Lađević

Foto/Tanjug/Printscreen

“Biti anesteziolog tokom epidemije kovida, volim da uporedim sa poslom pilota. Radimo uvod u anesteziju i to je kao uzletanje, dok je izvod iz anestezije kao sletanje aviona na pistu. Sve ostalo je uglavnom miran let. Naravno, može da dođe do turbulencija, ali, ako pilot paniči, onda je katastrofa zagarantovana.”

Ovako u intervjuu za Objektiv profesor dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava kako se njegova struka već mesecima bori sa kovidom-19, kroz kakve stresove svakoga dana prolaze u borbi protiv ove pošasti i na koji način ostaju smireni i prisebni u najtežim trenucima kroz koje prolaze.

Foto: CARL DE SOUZA / AFP / Profimedia

Kada je kritično, najbolje je pored anesteziologa

Kažu da anesteziolozi uvek deluju smireno, ali to je naš posao i tako smo “naštelovani”, objašnjava profesor Lađević za naš portal.

„Verujem da, kada ste u kritičnoj situaciji, najbolje je da ste u društvu anesteziologa. Kada pacijent sa kovidom ima težu kliničku sliku, on se smešta u jedinicu intenzivnog lečenja, gde su anesteziolozi kao njihovi najbolji prijatelji. Oni postavljaju pacijenta na respirator, ali i sve vreme prate njegovo stanje“, kaže dr Nebojša Lađević.

Foto/Pixabay.com

Proslavljamo buđenje sa pacijentima

Anesteziolozi su poslednji koje pacijent vidi pred intubaciju, ali i prvi koje vode kada se osveste.

„Imamo divne slike sa pacijentima koje smo oporavili nakon 30 ili 40 dana. Uvek to zajedno proslavljamo. Ipak, moramo da pokušavamo da budemo profesionalci i da izbegnemo emotivno vezivanje za svakog pacijeneta, jer ne bismo mogli da radimo kada bi bilo drugačije. Vrlo brzo bismo „sagoreli“ na poslu. Do toga još nije došlo, ali da je postalo jako  naporno i teško, zaista jeste“, objašnjava dr Lađević za Objektiv.

Foto/Youtube/Printscreen

Ne iskušavajte, ne znate kakav je genetski kod

Nikada ne znamo kakav je naš genetski kod, kako ćemo odreagovati na virusnu infekciju i uvek preporučujem da se ne iskušava sreća, kaže naš sagovornik.

“Nažalost, imali smo prethodno zdrave ljude koji su završavali na kiseoniku i respiratoru. Čim postoji potreba za kiseonikom, znači da pacijent ima neku vrstu teže kliničke slike. Ne onu najtežu, kada je pacijnet na respiratoru, ali definitivno postoji komplikacija i manjak kiseonika u organizmu”, objašnjava anesteziolog.

Sve je igra brojki

Mlađih pacijenata ima sve više i mi to vidimo u praksi, dok u prvom talasu to nije bilo tako, kaže naš sagovornik.

“Ali, tada smo imali studente i đake van škola i vrtića, najstariji su imali zabranu kretanja. Sada je došlo leto, sve je opuštenije, i naravno da je to zahvatilo mlađe. I radna populacija koja je najviše cirkulisala često zahvata virus. A sve je ovo zapravo igra brojki i ne smemo svi da budemo zaraženi u istom trenutku. Uvek je pet odsto teških pacijneta, ali nije isto ako je to pet odsto od 100 ili pet odsto od 100.000 zaraženih. Sve te ljude treba negde smestiti i lečiti. Zato je važno da idemo na preventivu, da nemamo odjednom veliki broj zaraženih”, zaključuje profesor Lađević.

 

Piše: Aleksandra Vasić

Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs

Izvor: Objektiv.rs

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar