Zabrinjavajući su podaci da je gotovo polovina građana i svako treće dete u Srbiji prema određenim kriterijumima gojazno. Na nedavnoj konferenciji za štampu Kriznog štaba, dr Edita Stokić, direktorka Kliničkog centra Vojvodine potvrdila da je gojaznost jedan od najopasnijih faktora kod kovida, jer utiče na to kako će se bolest dalje razvijati.
Da gojazne osobe imaju duplo veći rizik od toga da završe u bolnici nakon zaraze kovidom, zvanično su potvrdili naučnici univerziteta u Velikoj Britaniji, na uzroku od 400.00 zaraženih. Šta se dešava kada oni budu zaraženi kovidom-19, kakve su komplikacije i lečenje, za Objektiv su govorili endokrinolog, epidemiolog i nutricionista.
Do 80 odsto u bolnicama gojazno
Dosadašnje brojke iz Velike Britanije takođe pokazuju da 73,4 odsto pacijenata koji se u bolnici leče od kovida, ima prekomernu telesnu težinu, na odeljenjim intenzivne nege u Francuskoj je veliki udeo gojaznih, dok u Americi u pojedinim kovid bolnicama taj broj čini 80 odsto. Akademik profesor dr Nebojša Lalić kaže za Objektiv da je gojaznost sama po sebi veliki rizik, a naročito kada je udružena sa infekcijom.
“Gojaznost prouzrokuje niz poremećaja, koji su još naglašeniji kada dođe do infekcije kovidom. Funkcija pluća je poremećena, zbog položaja dijafragme i smanjene disajne površine. Takođe, gojaznost u najvećem broju slučajeva nosi dodatne komplikacije, kao što su dijabetes, uz koji se onda stvara povišen pritisak, jer sve to prati jedno drugo. Tu su zatim masna jetra i poremećaji lokomotornog sistema. Sve to može da višestruko da oteža kliničku sliku nakon zaraze kovidom. Ima velike razlike da li je indeks telesne mase od 30 do 40, ili je preko toga, kod slučajeva ekstremne gojaznosti. U tom slučaju, praktično ne postoji šansa da ne postoje pridruženi zdravstveni problemi”, kaže prof. dr Nebojša Lalić.
Pritisnuti težinom tela
Oni što je opasno jeste činjenica da prekomerna telesna težina ide uporedo sa poremećajima koji nisu vidljivi, poput promena u strukturi ćelija masnog tkiva, koje dovode do mnogobrojnih oštećenja tkiva i zapaljenja. Uvećane masne ćelije luče hormone koji deluju na jetru, mišićno tkivo i mozak, zatim izazivaju komplikacije koje su vrlo ozbiljne, naročito zajedno sa infekcijom kovida. Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog kaže da se sa svakim kilogramom viška telesne težine, povećava i faktor rizika.
“U Srbiji ima mnogo gojaznih i na tome bi trebalo raditi, ali to svakako nije u tolikoj meri kao što je to slučaj u Americi, gde je najveći broj esktremno gojaznih. Ipak, činjenica je da gojazni teško dišu, pritisnuti su težinom sopstvenog tela i zbog toga kod njih češće dolazi do smrtnih slučajeva nakon zaraze koronom. To je podjedanko opasno kao srčane bolesti ili dijabetes. Osim korone, debljina je faktor rizika i kod drugih vrsta gripa, kao što je H1N1 grip”, kaže dr Radovanović.
Mere nisu dale rezultate
Pre dve godine pokrenuta je nacionalna kampanja “Teži ravnoteži”od strane Privredne komore Srbije i Udruženja za prehrambenu industriju, kao podrška Nacionalnom programu za borbu protiv gojaznosti Ministarstva zdravlja. Cilj kampanje bio je da edukuje građane o balansiranoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti.
“Nažalost, tempo savremenog života često podrazumeva neredovne obroke, mnogo stresa i iscrpljujuća zanimanja, što može da bude uzrok gojaznosti, naročito u ovom periodu pandemije. Zna se dobro koje mere mogu da preveniraju bolesti, ali je njihovo sprovođenje u svakodnevnom životu veoma teško, jer bi to značilo temeljnu promenu načina života. Uprkos merama koje su preduzete za smanjenje broja pacijenata sa dijabetesom i gojaznošću, na promenu načina života se često ne može uticati, zato što je to rezultat socijalnih i ekonomskih faktora”, kaže dr Nebojša Lalić.
Bez restriktivnih mera
Lekari ne preporučuju restriktivne dijete ili programe mršavljenja u ovom periodu, jer se rigorozne dijete uključuju samo u ekstremnim slučajevima. Umesto toga, potrebno je insistirati na promeni prehrambenih navika, pojačanju fizičkih aktivnosti i jačanju imuniteta.
“Kretanje je sada ključno, jer se većina ljudi u ovom periodu zbog kovida ne kreće onoliko koliko je to inače uobičajeno. Zato je važno šetati, voziti bicikl, izbegavati lift i što više se kretati. Glavne obroke i užine treba pripremati na bazi osnovnih grupa namirnica sa porcijama male zapremine. Ovaj period treba iskoristiti za odlazak u kupovinu i pripremanje hrane zajedno sa decom, kako bi se izgradile zdrave navike”, kaže nutricinosta Jasmina Glišić.
Piše: Aleksandra Vasić
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)