Svi smo u nekom trenutku svog života imali posla sa pasivno – agresivnim osobama.
Ovo je zapravo jedan od najčešćih vidova mazohizma i primera pasivnog nasilja u odnosima koji se odražava u ličnom neuspehu, odugovlačenju i autodestruktivnom ponašanju koje pre svega utiče negativno na samu osobu, a potom i na njenu okolinu.
Dr. Danijel Hol Flavin sa klinike Mejo tvrdi da, kada se pasivno agresivnim osobama da zadatak koji nikako nije po njihovoj volji, oni će retko to reći, a zadatak neće obaviti kako treba
Kad pasivno agresivna osoba odluči da potisne svoju ljutnju, koliko god ih puta pitate šta nije u redu, neće vam odgovoriti. Oni se nikada ne sukobljavaju s drugima jer su uvereni da su, sa jedne strane ili svi oko njih sposobniji, jači, pametniji i bolji ili su oni sami fenomenalni ali ih niko ne razume i svi ih maltretiraju.
Najveći korak u rešavanju tog problema je shvatiti pasivno-agresivno ponašanje, savetuju stručnjaci. Iako muškarci i žene drugačije iskazuju pasivnu agresiju, određeni znakovi ukazuju na prepoznavanje simptoma.
Uzroci
Ukoliko ste čuli za izreku “Najgori smo prema onima koji su nam najbliži”, onda ćete lakše razumeti sam pojam pasivne agresije. Ljudi koji su skloni ovom poremećaju, često se upravo tako i ponašaju. Na njen razvoj značajan uticaj imaju kontradiktorne poruke koje šalje porodica i sredina.
Skrivanje pravih osećanja
Psiholog Vajtson je za Psychology Today, objasnio da je poricanje ljutnje klasično pasivno agresivno ponašanje. Ovakvi ljudi pokušavaju da prikriju svoja prava osećanja i ponašaju se onako kako misle da se od njih očekuje. Na primer, pričaće da je sve “u redu” iako nije, prikupljaće frustracije i negativnu energiju. Tim, sami sebe postavljaju u ulogu žrtve.
Durenje
Još jedna strategija pasivno agresivnih osoba je povlačenje pred konfliktom tako što počne da se duri. Pasivni agresivci ne suočavaju se direktno, jer po svojim rečima oni ne vole svađe. Psiholozi objašnjavaju da iako je ovakvo ponašanje proizašlo zbog verovanja osobe da će izražavanje ljutnje samo pogoršati stvar, oni često koristi fraze poput one da je sve u redu, kako bi izbegli direktnu komunikaciju.
Svoje nezadovoljstvo će ipak istaći, najčešće niskim komentarima sa strane, spuštanjem telefonske slušalice ili demonstrativnim odlaskom u toku svađe. Svesni su da ne mogu pobediti u raspravi argumentima, pa je ovo njihov jedini način rešavanja sukoba.
Ugađanje drugima
Osnova pasivne agresije je manjak samopouzdanja, te često dolazi do ugađanja drugima lepim ponašanjem, nameštenim osmesima i nuđenjem usluga. Nakon što iscrpe svoje rezerve ugađanja, pravo stanje stvari otkrivaju dvosmislenim izjavama, ćutanjem i sličnim manipulacijama.
Ipak, komentari pasivno agresivne osobe nekad znaju da budu “nož u leđa”, odnosno, pošto to kažu na nedirektan način, vi ispadate hiperzenzibilni ako se uvredite.
Komentari pasivno agresivne osobe ponekad znaju da zabole kao nož u leđa, ali na njih je teško odgovoriti. Zašto? Zato što oni to znaju da kažu na nedirektan način, tako da vi ispadnete hipersenzibilni ako se uvredite, objašnjava psiholog Džodi Arman i dodaje da biti pasivno agresivan znači da nekog uvredite na suptilan način samo da biste se vi osećali bolje.
Strah od samoće ili zavisnost od drugih
Postoje dve krajnosti. Sa jedne strane plaše se da ne ostanu sami, sa druge, trpeće i loše ponašanje samo iz straha da će biti odsečen od društva. Pasivni agresivac u odnosu se oseća “nerviraš me ali ne mogu bez tebe”. Uglavnom se boje direktne komunikacije jer strahuju od odbijanja. Odguruje ljude od sebe jer ne želi da oni vide koliko je slab.
Sindrom Kalimero ili nepravda, nepravda, nepravda…
Umesto preuzimanja odgovornosti za svoje ponašanje ili direktnog traženja priznanja za svoje zasluge, pasivni agresivci će se tek iza leđa žaliti kako ih drugi ne tretiraju pravedno, kako je drugima lakše, imaju više sreće u životu, više ih cene, vole, lepši su i sl.
Odugovlačenje i zaboravljanje
Jedan od načina kontrole tuđeg ponašanja za pasivne agresivce je naterati ih da ih čekaju. Imaju pripremljena opravdanja zbog čega nisu napravili ono što su rekli, zašto kasne ili pak spremno prebacuju krivicu na druge jer ne mogu podneti da su oni za nešto odgovorni. Odlaganje obaveza, zadataka i nepouzdanost su takođe simptomi pasivno agresivnog ponašanja.
Dok većina ponekad odugovlači s ispunjavanjem obaveza, ove osobe će odugovlačenje koristiti kao način da izbegne zadavanje novih zadataka kako ne bi morao direktno da ih odbije. Pasivno agresivne osobe imaju neverovatnu moć da ostanu mirne dok drugi, iscrpljeni ovim ponašanjem, reaguju ljutnjom. Ponekad ih to posebno zabavlja.
Superiorno ponašanje kao maska
Za ovakve ljude nikad verovatno ne biste rekli da imaju problem sa samopouzdanjem. Oni to veoma vešto prikrivaju superiornim ponašanjem – naglašavaju kako su pametni, sposobni, lepi, itd. Uvek će istaći svoje uspehe i zasluge, a drugima kroz “šalu” poručivati kako nisu dovoljno dobri poput njih.
Indirektnost
Pasivno agresivne osobe imau interesantan pristup problemu. Svima će npr. reći da imaju problem sa nekim ali toj osobi ne. Na taj način, po rečima psihologa, grupa ljudi će se pre prikloniti “jadnoj žrtvi” i tako joj pomoći da se otarasi ciljane mete, bez prilike da se čuje i druga strana priče.
Kako pomoći pasivno agresivnoj osobi?
Ukoliko želite da otkrijete pasivno agresivnu osobu i ukađete na sve loše postupke i kontradiktornost, naoružajte se argumentima i konkretnim primerima njihovih postupaka. Ukoliko je ta osoba spremna da prizna da je iza svega potisnuta ljutnja zbog nečega, onda treba da je ohrabrite na dalji razgovor: neka vam se otvori i iskreno prizna šta je povredilo ili naljutilo i zbog čega se ne oseća sigurno.
Komentari (0)