Tokom hiljada godina, na jugozapadu teritorije današnje Turske, u provinciji Denizli, taložio se kalcijum.
Prilikom tekonskog pomeranja tla u basenu reke Meander, došlo je do snažnih potresa i podizanja nemalog broja izvora vrele vode.
Jedan od tih izvora imao je izuzetno visoku koncentraciju minerala, a posebno kalcijuma, usled čega su se formirali plitki i terasasti bazeni toplih izvora.
Zbog svog neobičnog izgleda i činjenice da ova formacija podseća na pamuk, ona je nazvana Pamukale – “Pamučna tvrđava” i od drevnih vremena je privlačila ljude iz celog sveta, pre svega zbog nadaleko hvaljenih lekovitih svojstava vode.
Sredinom XX veka, započeta je gradnja hotela, usled čega je došlo do značajne štete na ovom terenu. Nakon toga, hoteli i putevi su srušeni i zamenjeni veštačkim bazenima, a ceo ovaj deo Denizlija našao se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.
Temperatura vode u ovim izvorima varira između 35 i 100 stepeni Celzijusovih. Voda se od izvora pronosi 320 metara, do najviše od terasa, a potom nanosi kalcijum-karbonat. Kada voda obogaćena ovim hemijskim jedinjenjem dostigne površinu, oslobađa se ugljen-dioksid, a kalcijum-karbonat se taloži.
To taloženje se nastavlja sve dok se nivo ugljen-dioksida u vodi ne izjednači s nivoom ugljen-dioksida u vazduhu. Kalcijum-karbonat je u tim trenucima mekan, ali nakon izvesnog vremena se stvrdne. Naravno, na ove reakcije utiču vremenski uslovi.
Danas je samo jedan, manji deo otvoren za turiste koji mogu da uživaju u svim čarima tople termalne vode. Zabranjeno je hodanje po ovim belim padinama u obući i ako zbog sunca koje ovde nemilosrdno prži mislite da ćete se opeći hodajući krečnjačkim stenama, budite bez brige. Šetnja po beloj padini je prijatno topla, na mahove i malo neudobna ali pre svega jedinstvena.
O kupanju pod slapovima i u “kadicama” ne vredi ni govoriti, osećaj je takav da se ne može ispričati, on se mora probati. Još ako imate problema sa reumom ili astmom, na pravom ste mestu. Za lekovita svojstva izvora znali su još i antički Grci pa su u blizini ovih izvora života sagradili svoj grad, Hierapolis.
Hierapolis
Stari Grci i Rimljani verovali su da je voda lekovita i ovde su sagradili grad Hijerapolis, koji datira iz 190. godine pre nove ere. To je ogroman kompleks lukova, stubova, toplih kupatila, crkvi i fascinantnih grobalja. Pozorište je dobro očuvano i restaurirano, sa sedištima od kamena za 15.000 ljudi. Grad je pogodilo nekoliko zemljotresa i konačno je napušten tokom četrnaestog veka, ali njegove ruševine zaista vredi videti.
U jednom posebno ogradjenom i zelenilom oplemenjenom prostoru, nalazi se i pravi bazen za koji kažu da je lično Kleopatra dala da se sazida za nju. Ovaj bazen je termalni i ne može da se prečišćava kao klasičan bazen, zbog čega Turci vode računa da se ne isprlja.
Moći ćete da plivate i uživate najviše 2 sata, jer je toliko dozvoljeno, a postoji i razlog za to. Iako je brčkanje u Kleopatrinom bazenu izuzetno primamljivo, temperutura vode od 37 stepeni Celzijusa vam jednostavno neće omogućiti duže zadržavanje od predviđenog jer ćete se osećati malo “skuvani”.
Komentari (0)