U današnje vreme, da bi došli do potrebnih informacija, dovoljan je samo pređemo prstom po ekranu telefona. Genetskim testovima možemo se pripremiti na najrazličitije situacije koje nas mogu zadesiti u životu, pratiti zdravstveno stanje uz pomoć narukvica i pametnih satova a sa samo jednim brisom, saznati sve o našim precima.
Određene studije su pokazale da ljudi više ignorišu one informacije koje su neugodne iako bi od njih u budućnosti mogli imati koristi, mada se često dešava da ne žele znati ni lepe podatke koji bi ih mogli razveseliti.
Gerd Gigerenzer s Instituta Maks Plank za ljudski razvoj u Berlinu, i Rosio Garsija – Retamero sa Univerziteta u Granadi, nakon što su sproveli studiju na preko 2000 ljudi, otkrili su da 90 posto ispitanika, kad bi to bilo moguće, ne želi saznati kada i kako bi njihov partner mogao umreti. Njih 87 posto ne bi želeli ni da saznaju datum sopstvene smrti. Na pitanje, žele li znati hoće li se i kada razvesti, više od 86 posto ispitanika odgovorilo je, takođe negativno.
Studija je pokazala da ljudi izbegavaju informacije o svom zdravstvenom stanju čak i kad bi im one mogle pomoći u identifikaciji terapije i ublažiti simptome i tegobe. Prema jednoj studiji, samo se 7 posto ispitanika, koji su bili u riziku od Hantingtonove bolesti, odlučilo testirati kako bi ustanovili imaju li tu bolest ili ne. Ostali su ispitanici odbili tu mogućnost i pored činjenice da je test besplatan i prednostima ranog otkrivanja i lečenja. Što su simptomi bolesti bili teži, to je izbegavanje bilo snažnije.
Emily Hou i njene kolege na univerzitetu Northwestern, takođe su sproveli slično istraživanje. Čak 32 posto studenata reklo je da definitivno ili verovatno ne žele primiti nikakve informacije iako im mogu pomoći u određenim situacijama u životu. Oko 45 posto njih bi izbeglo otkrivanje koliko bi mogli novca da zarade samo odabirom profitabilnijeg investicijskog fonda. Njih 33 posto radije ne bi znalo šta neko zaista misli kad ih opisuje kao čudne, a 24 posto ljudi ne bi htelo biti svesno da li se prijatelju sviđa poklon koji su mu dali za rođendan.
U drugoj studiji, naučnici su ocenili isti niz scenarija dvaput tokom četiri nedelje. I pored vremenskog intervala, njihovi su odgovori ostali isti. Shodno tome, ne iznenađuje što su Hou i njene kolege otkrili da izbegavanje informacija utiče na naše ponašanje.
Dodatna istraživanja su pokazala da mnogi imaju sklonost ignorisanja informacija ne samo u odnosu na bolne vesti poput bolesti ili smrti, nego i lepih vesti poput rođenja. Kad su Gigerenzer i Garsija – Retamero pitali svoje ispitanike da li žele da saznaju više o pozitivnim životnim događajima, većini je bilo draže neznanje od informacija. Čak 60 posto ispitanika izjavilo je da ne želi znati ni šta će dobiti kao poklon za sledeći Božić, a oko 37 posto ljudi reklo je da ne žele otkriti pol nerođenog deteta. Ipak, stučnjaci ističu da bi ovaj poslednji rezultat mogao imati veze sa mogućnošću razočaranja, ali i pretpostavkom naučnika da pojedini ljudi uživaju u napetosti i iščekivanju.
Izbegavanje informacija može biti problem, naravno, ako nas spreči u učenju stvari koje bi nam pomogle da donesemo pametnije odluke, kao što je to slučaj u medicinskom i financijskom smislu. Odbijanje učenja dostupnih informacija omogućuje nam da se odreknemo patnji koje poznavanje budućnosti može prouzrokovati pa čak i lišiti da uživamo u osećaju slatkog iščekivanja koja pružaju prijatna zbivanja.
Komentari (0)