Sve više ljudi danas živi pod stalnim pritiskom. Poslovne obaveze, neprestana obaveštenja na telefonu i ubrzan tempo života ostavljaju malo prostora za pravi odmor.
Ljudi čak i kada imaju slobodno vreme, misli im često ostaju zarobljene u svakodnevnim brigama.
Upravo zato rezultati novog naučnog istraživanja donose ohrabrujuću vest – za osećaj smirenosti ponekad je dovoljno samo 20 minuta provedenih u šumi.
Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Medicinskog univerziteta u Beču i Univerziteta za prirodne resurse i biološke nauke u Beču, a objavljeno 2025. godine u stručnom časopisu “Forests”, pokazalo je da kratak boravak u prirodi može značajno da smanji nivo stresa i poboljša raspoloženje.
U istraživanju je učestvovalo 66 zdravih odraslih osoba koje su nasumično podeljene u dve grupe. Jedna je provela 20 minuta u šumskom okruženju, dok je druga isto toliko vremena boravila u gradu. Učesnici nisu smeli da koriste mobilne telefone, razgovaraju niti da se bave fizičkom aktivnošću. Njihov zadatak bio je jednostavan – da mirno sede i posmatraju okolinu.
Pre i posle boravka popunjavali su psihološke upitnike, a istraživači su analizirali i uzorke pljuvačke kako bi izmerili nivo kortizola, hormona stresa.
Rezultati su bili veoma jasni. Učesnici koji su boravili u šumi prijavili su manje negativnih emocija, osećali su se opuštenije i imali niži nivo kortizola. Kod grupe koja je vreme provela u urbanom okruženju deo pozitivnog raspoloženja čak se smanjio. Posebno je zanimljivo što su se pozitivni efekti pojavili već nakon samo 20 minuta, bez planinarenja ili bilo kakve fizičke aktivnosti.
Psiholozi smatraju da ovakav efekat nije slučajan. Tokom najvećeg dela ljudske evolucije priroda je bila naše prirodno okruženje, dok su gradovi, saobraćaj, buka i digitalni podražaji relativno nova pojava. Mozak zato na prirodu reaguje drugačije nego na gradski haos.
Američki psiholog Rodžer Ulrih još je osamdesetih godina razvio teoriju smanjenja stresa, prema kojoj prirodno okruženje direktno umiruje nervni sistem. Dok gradska svakodnevica od nas neprestano zahteva pažnju i brze reakcije, šuma šalje potpuno drugačije signale – osećaj sigurnosti, mira i predvidljivosti. Posledica su sporiji otkucaji srca, opušteniji mišići i smanjeno lučenje hormona stresa.
Posebnu korist od boravka u prirodi mogu imati ljudi koji veliki deo dana provode ispred računara. Neprestana dostupnost, višesatni rad pred ekranom i stalan priliv informacija iscrpljuju mentalne resurse. Nasuprot tome, šuma pruža ono što stručnjaci nazivaju „nežnom fascinacijom“. Prirodni zvuci, zelenilo i promene svetlosti zaokupljaju pažnju, ali je ne opterećuju, omogućavajući mozgu da se odmori i obnovi.
Mnogi nakon šetnje ili mirnog sedenja u šumi osećaju veću mentalnu jasnoću, bolju koncentraciju i unutrašnji mir. Priroda pritom ništa ne traži – nema očekivanja, pritiska ni potrebe za dokazivanjem. Upravo u toj jednostavnosti možda se krije njena najveća snaga.
Iako boravak u šumi ne može da zameni lečenje ozbiljnih psihičkih tegoba, istraživanje potvrđuje da može biti vredan saveznik u svakodnevnom očuvanju mentalnog zdravlja. Ponekad je za osećaj olakšanja dovoljno samo zastati, ugasiti telefon i provesti 20 minuta među drvećem.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)