Dobro znamo da smo jedan od retkih naroda koji koristi dva pisma, ćirilicu i latinicu, a da li ste primetili da možemo čitati tekstove koji u sebi imaju kombinaciju oba pisma istovremeno?
Naime, ova “veština” zove se digrafija i odnosi na upotrebu dva ili više pisma u okviru jednog jezika. Digrafija može biti sinhrona, što znači da se dva ili više pisama koriste istovremeno, ili dijahrona, a to znači da su se koristila i menjala u različitim vremenskim periodima, na primer da je jedno pismo zamenilo drugo u nekom istorijskom momentu.
Primer sinhrone digrafije je srpski jezik. Srpska ćirilica i srpska latinica su u upotrebi u Srbiji i ostalim zemljama u okruženju naseljenim srpskim stanovništvom praktično potpuno podjednako, što znači da oba pisma jednako dobro poznaju i upotrebljavaju svi govornici ovog jezika. Gotovo svi pismeni Srbi sposobni su da pišu i čitaju na oba pisma, do te mere da često ni ne primećuju kojim se od ova dva sistema služe.
Pojedini stručnjaci ukazuju da japanski jezik takođe predstavlja primer sinhrone digrafije, budući da koristi tri različita pisma. Međutim, drugi stručnjaci se ovoj tezi protive ukazujući na činjenicu da su sva ta tri pisma deo istog sistema, samo što imaju različitu funkciju u odnosu na stil ili kontekst u kojem se koriste. Suprotno tome, u srpskom je uvek moguće koristiti bilo koje pismo bez obzira na kontekst ili stil, a da se time ništa ne promeni.
Pročitajte tekst ispod i uverite se
Kao što ste primetili i sami, niste imali problem da pročitate ovaj tekst. Uz sve to niste ni primetili da istovremeno čitate i ćirilicu i latinicu.
Sada možete da se hvalite svuda u svetu da baš vi pripadate posebnom narodu.
tacno, nisam primetio dok nisam naisao na slova o tpme da se radi o dva pisma.