“Ne malo sam se iznenadio kada sam oko 10 časova noću uoči Spasovdana video pun tramvaj “Grobljanac”. Na klupama su sedele žene u crnini, sa buketima i saksijanma cveća u krilima. Pored njih stajala su dečica sa malim voštanicama u krilima”.
Ovako je 1939. godine hvaljeni tekst u “Beogradskim opštinskim novinarima” započeo novinar Sveta Milutinović. Tekst je prošao kao najpopularniji u nedeljnom listu koji je bio deo Gradskog poglavarstva Beograd, a jednom mesečno izlazio je i kao časopis za privredni i kulturni život srpske prestonice.
Milutinović je napravio reportažu “Noć posvećena mrtvima” ni ne planirajući ga kada je jedne večeri ušao u pomenuti tramvaj. Spasivši sav taj svet “u crnom” kako negde u tišini odlazi, rešio je da ga prati.
Kondukter tramvaja mu je rekao da je praksa da svake godine uoči Spasovdana ogroman broj ljudi uveče ide na groblje. Potom ga je novinar upitao šta toliki narod posle tamo radi.
“Sede na groblju celu noć i čekaju da se pojavi duh pokojnikov u vidu neke bube”, dobio je odgovor.
“Tiho, skrušeno, sa pognutim glavama, samo sa jednom mišlju koja je upućena na dragog pokojnika, ova čudna kolona poklonika promicala je i zaustavljala se pred barakama pored grobljanskog zida, u kojima se prodaju cveće i voštane svećice. A na groblju je vladao tajanstveni mir”, pisao je Milutinović.
Potom je na groblju primetio grupu seljanki iz južne Srbijeu narodnim nošnjama koje je pitao otkud one ovde.
“Mi smo iz Prilepa. Tu mi je muž u pečalbi i umro pa sam došla da se sastanemo. Noćas će ustati iz groba da se vidimo”, odgovorila mu je žena.
Novinar je konstatovao i da mu se koža iz minuta u minut sve više ježila jer je pored nekih grobova viđao i cele porodice kako bde nad rakom.
“Svi ćute i očekuju čudo. Duh dragog pokojnika da se pojavi. Oko 5.000 Beograđana provelo je noć na Novom groblju. Da li su im se javili pokojnici? Kad čovek veruje onda se, zbilja, dešavaju čuda”, zaključio je Milutinović.
Komentari (0)