Lekar koji je izazivao lavinu komentara i najviše kontroverzi tokom čitavog perioda pandemije, profesor dr Branimir Nestorović, čuveni pulmolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, u intervjuu za Objektiv priznaje da je sve govorio iz ličnih ubeđenja, sa “debelim” razlogom, kao i da tek pravi velike lične i poslovne planove za naredni period.
Kako kaže, nuđen mu je veliki novac za rad u inostranstvu, koji je odbio i zbog toga ne žali, ali zato tačno zna šta će da radi kada za tri meseca ode u penziju.
– Prvo ću da vozim “harli”. Sada ga nabavljam. Nikada nisam imao motor i ne znam da ga vozim, a ceo život sam to želeo. Imam nameru da vozim, ali neću ga voziti po gradu. Reći će: “Ovaj deda poludeo, juri klinike”.
Ne, ja ću se voziti sam sa sobom, sviraću gitaru, malo ću da pišem knjige, malo da lečim pacijente. Da pijem vino, uživam, imam kučiće. Kaže žena da sam napravio planove kao da ću da živim 104 godine – započinje razgovor dr Nestorović.
Malo je poznat podatak da ste, pre nego što ste postali lekar, radili na građevini?
Ja sam bio siromašan. Radio sam na građevini i to je super bilo. Bio sam student, kilav i mršav. Nemaš love, i ja krenem sa zidarima. To je zezancija i to ima svoju čar. Težak fizički posao koji se završava preznojavanjem, tuširanjem, klopom i pićem, to psihički strašno rasterećuje.
Posle sam radio gospodske poslove, beremo jagode, jabuke, grožđe. A onda najbolji posao svih vremena, prskali smo protiv gubara. Plata fenomenalna.
Završiš to pa na more, pokupimo ribe, ja sam vozio katrastrofa kola, neku “dijanu” sam imao, ali šta će ti više. Kada imaš dvadeset godina, šta će ti “mercedes”, to ti je za dekare. Prošle godine sam prvi put kupio novi automobil. A i šta će mi? To se pretvori u bolest, moraš da se boriš protiv toga.
Nonšalantan odnos prema medijima mnogi su Vam zamerili?
Ne znam zašto su mi zamerili. Ja sam navikao da pričam ono što mislim. To nije mnogo popularno, nije ni politički popularno. Ali ja ne razumem zašto bih dramio. Ne vidim da se sadržaj menja ako ti to izgovaraš drugačije, kao sveštenik. Zašto ne smeš da se nasmeješ dok pričaš, da se ispriča neki vic?
Američki predsedinci prave šale u toku konferencije za štampu. Milsim da je to ostatak nečega, da doktor mora da bude ozbiljan, kao kada si ozbiljan, shvataš bolest pacijenta. Kakve to veze ima jedno sa drugim? Ja sebe smatram prilično ozbiljnim doktorom, ali to ne znači da ja ne mogu da se smejem sa pacijentom ili, kada kažem nešto, da to ne može da bude uz osmeh, sa optimizmom.
Dobili ste tužbe zbog svojih izjava i stavova…
Jesu me tužili etičkom komiteta i treba da se raspravlja o meni jer sam neetičan. To je neka grupa kolega, ne znam ni ko su ti ljudi i nije ni bitno. Od bližih saradnika ne, to su ljudi koji me poznaju i uglavnom nemaju ništa protiv mene.
Naslovi u novinama kao što su „doktor šarlatan“ često su se pojavljivali. Da li Vas to brine?
Priznajem da me nije mnogo uzbuđivalo. Ja imam 40 godina radnog staža i ogroman broj izlečenih pacijenata. Zovu me moji pacijenti i kažu “branimo Vas”. Ali, od koga me branite? Ja ne zavisim od rejtinga u medijima.
Meni će ljudi dolaziti ako sam dobar lekar. Ako nisam, oni neće dolaziti. To je pobrkano, mene su svrstali u političku priču, kao da se ja kandidujem, pa će, ako pričaju da sam šarlatan, da mi opadne rejting. Mene neće niko birati, ja ne idem na izbore. Moj rejting je kod mojih pacijenata i kolega koji me znaju.
Ako bi Vam bilo ponuđeno da budete ministar zdravlja, da li biste prihvatili?
Ne verujem da mogu da budem ministar zdravlja, nisam ja taj tip. Kako bi samo izgledala konferencija za štampu, to bi bila katastrofa. To što bih ja predložio, to nijedna skupština na svetu ne bi mogla da prihvati. Ne vidim sebe u tom svetu. Ja bih prihvatio bilo šta da unapredim neku oblast, bez neke funkcije, to me ne interesuje toliko.
Svi su se zabezeknuli kada sam rekao da sam imao najmanje dvadeset ponuda da reklamiram neke proizvode za velike pare, za svetski nivo velike pare. Svi su bili zgranuti kada sam odbio. Ali ja ne želim da remetim svoj život.
Ja sam finansijski potpuno nezavisan, decu sam obezbedio radeći ceo život, pišem knjige, držim predavanja i mogu da živim od toga. Ne osećam potrebu za nešto više, jer to bi me uvelo u priču da stalno idem dalje, i onda bih uništio svoj privatni život.
Nekada ste bili politički aktivni?
Ja sam kao mlad lekar bio član SPO, radikalni. Razočarao sam se u to. Mislim da politika nije za lekare. Oni imaju viška sujete i vole da se bave politikom. Od tada se time ne bavim.
Ja pokušavam političare da iskoristim da nešto realizujem. Moja ideja jeste da pandemiju korone pretočim u neku konkretnu ideju koja će pomoći zdravlju ljudi Srbije. Ja to stalno pričam, ja sam opsednut tom idejom da napravimo Institut integrativne medicine u Beogradu.
Imate otvoreno negativno mišljenje o pojedinim strankama?
Demokratska stranka je ubila volju ljudima. Imali su strahovitu želju za promenama, imali su osećaj da će se nešto dogoditi i ništa se nije dogodilo, osim rasprodaje države i raznih afera. To je ljudima stvorilo utisak da se nikada ništa u Srbiji promeniti neće.
Ljudi su zato postali skeptični i prema mom angažovanju. Oni misle da ću ja sada da postanem nešto i ostvarim finansijsku korist. Prosto, to je obrazac i način na koji stvari ovde funkcionišu.
Moja ideja nije bila da uđem u tu priču, nego da zaštitim zdravstvene radnike i da sprovedem ljude da ostanu normalni koliko toliko kroz epidemiju, jer smo znali da će biti gusto.
Ja bih strašno voleo kada bih mogao da iskoristim plitičare da nešto pokrenemo u zemlji, zato što ja imam utisak da je optimizam ljudi porastao. Družeći se sa ljudima imam utisak da misle da bi moglo da nam krene bolje.
Jeste li imali nesuglasice sa članovima Kriznog štaba? Nedavno se pojavila izjava dr Darije Kisić, koja kaže da je imala glavobolje zbog vas?
Ne bih rekao da smo imali nesuglasice, imamo dobar lični odnos. Epidemiolozi su drugačija vrsta ljudi nego kliničari. Oni su oprezniji i više skloni da slušaju pravila.
Problem sa ovom epidemijom je bio što klasična pravila medicine ovde nisu važila. Skroro ništa od onoga što smo učili na fakultetu ovde nije moglo da se primeni. Ovakvu epidemiju, ovog tipa, do sada nismo imali.
Ja ne znam da je kod neke epidemije ljudima zabranjivano da se kreću, uvođen policijski čas, naročito ne za epidemiju respiratornih bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija i Kinezi su davali neke preporuke, ali u suštini se lutalo, mi smo u hodu učili i nekad je bilo pravih odluka, nekada pogrešnih. Verovatno je bilo više pravih jer smo na kraju dobro prošli. Ali kad gleda čovek na početku, niko nije znao šta treba da se radi. Ne mi u Srbiji, nego niko na svetu.
Da li zaista mislite da ste preležali koronu?
Ne mislim da sam preležao koronu, to neko nije baš najbolje shvatio. Mi smo davali veliki broj intervjua, pa se čovek zamori.
To je bilo tačno kada su došli Kinezi. Zamoran i naporan dan, tek je počinjalo sve. Ja sam se osećao jako loše, imao sam groznicu i bolela me glava. Otišao sam kući da legnem, sutradan sam imao neku malu temperaturicu i proliv, dan nakon već sam bio potpuno okej.
Vidim nije korona. Pomislio sam na to, već je bilo mnogo slučajeva u zgradi Vlade, bilo je šest pozitivnih, među njima žena koja je kuvala kafu.
Onda smo mi prešli u Palatu Srbije, u Vladi se više nisu održavali sastanci. Onda sam uradio taj brzi test i nisam imao koronu. I da jesam, to ne bi bilo strašno. Meni bi bilo žao da sam morao da ležim dve nedelje.
Šta mislite o potencijalnoj vakcini i hoćete li se vakcinisati protiv kovida 19?
Ne znam da li ću se vakcinisati. To je tendenciozno lansirana priča i ne znamo da li će postojati virus sledeće godine. Priča o drugom talasu je hipotetička. SARS je nestao bez vakcine, ovaj virus je iz iste grupe.
One što je problematično jeste koja vakcina? Sada kada znamo da postoje tri tipa viursa, postavlja se pitanje koja vakcina bi bila za nas? Ko bi je proizvodio, da li bi se podudarala? Osim toga, pravljenje vakcine ne ide baš najbolje.
Imali ste negativne komentare o predsedniku Svetske zdravstvene organizacije?
On nije dokor. To je prvi put u istoriji Svetske zdravstvene organizacije da je predsednik neko ko nije lekar. Ja tome pripisujem njegove česte nebulozne izjave, da on nije baš shvatio ono što su mu njegovi prenosili, pa je često slao druge da govore umesto njega.
On je bio minstar u vladi Etiopije i američka vlada ga je jedno vreme držala na listi potencijalnih terorista jer je bio uključen u neke aktivnosti u Etiopiji. Ta priča da je povezan sa Bilom Gejtsom je tačna, ali to nije njegova ideja. SZO je to mnogo ranije uradila. Čim se umeša privatni kapital, počinje priča o konfliktu interesa.
Kažete da želite da osnujete novi Institut u Srbiji?
Okupio sam jednu grupu ljudi kako bismo otvorili Institut integrativne medicine, koji bih voelo da bude državni. Imam kontakte sa Kinezima koji se bave tradicionalnom i ajuvedskom medicinom i ideja je da probamo da testiramo Tesline aparate. Veliki broj ljudi ih primenjuje, ali to je terapija koja mora da se standardizuje i da se stavi u protokole lečenja klasičnih bolesti.
Autor: Aleksandra Vasić
Foto i video: Danilo Krša
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (52)
Postovani profesore... Nije bilo "stare" Diane kada ste bili student. Tada se proizvodila. Mozda je bila zapustena, neodrzavana...ali nije bila "stara"...
Ovog čoveka za predsednika,nije gladan,preintelegentan i pun znanja,ne samo iz medicine nego iz svih oblasti,ja mu se divim kao uostalom i cela javnost u Srbiji i šire,ko ga zna.
Najbolji lik, pravo osveženje za vreme COVIDA 19, da je više ovakvih doktora gde bi nam bio kraj. Veliki broj pacijenata je dovoljan pokazatelj njegovog rada. Živeli Vi tih 104 godine!