Sa dolaskom hladnijih dana sve je više ljudi koji se suočavaju sa prehladom i gripom. Većina se oporavi kod kuće, uz dovoljno odmora i tečnosti, ali ponekad se iza naizgled uobičajenih simptoma mogu kriti ozbiljnije komplikacije.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozorava da oporavak od gripa najčešće traje nekoliko dana do manje od dve nedelje, ali da kod pojedinih obolelih može da dođe do komplikacija, uključujući upalu pluća.
Neke od njih mogu da budu opasne po život. Zato je važno prepoznati znake upozorenja i znati kada ne treba čekati da tegobe prođu same od sebe.
Kako da razlikujete prehladu od gripa?
Jedna od najvažnijih razlika između prehlade i gripa jeste način na koji se simptomi pojavljuju. Prema podacima CDC-a, prehlada uglavnom počinje postepeno, dok grip nastupa naglo.
Razlike se mogu primetiti i po drugim simptomima:
– Povišena temperatura: Kod prehlade je retka, dok je kod gripa česta i obično traje tri do četiri dana. Ipak, važno je znati da grip ne izaziva povišenu temperaturu kod svake obolele osobe.
– Bolovi u telu: Kod gripa su česti i mogu da budu veoma jaki.
– Umor i slabost: Uobičajeni su kod gripa i mogu da utiču na svakodnevno funkcionisanje.
Iako ove razlike mogu da pomognu u prepoznavanju bolesti, važno je obratiti pažnju i na trajanje i intenzitet simptoma.
Kada je zbog prehlade potrebno posetiti lekara?
Britanska javna zdravstvena služba NHS navodi da se prehlada često može lečiti kod kuće, bez odlaska kod lekara. Međutim, postoje situacije u kojima je potreban pregled.
Lekaru treba da se javite ako:
– simptomi počnu da se pogoršavaju;
– imate veoma visoku temperaturu ili osećate drhtavicu;
– zabrinuti ste zbog simptoma koje ima vaše dete;
– simptomi se ne poboljšaju ni nakon 10 dana.
Pregled se preporučuje i osobama koje imaju hronične bolesti, poput dijabetesa ili oboljenja srca, pluća ili bubrega, kao i ljudima sa oslabljenim imunitetom, na primer zbog hemoterapije.
Važno je znati i da antibiotici ne pomažu u lečenju obične prehlade. Kako objašnjava NHS, oni deluju samo protiv bakterijskih infekcija, dok prehladu izazivaju virusi.
Alarmantni simptomi kod odraslih
Prema upozorenjima CDC-a, određeni simptomi zahtevaju da se medicinska pomoć potraži odmah. Njih ne treba zanemarivati niti čekati da se stanje samo popravi.
Kod odraslih su posebno zabrinjavajući:
– otežano disanje ili nedostatak vazduha;
– stalan bol ili pritisak u grudima ili stomaku;
– uporna vrtoglavica;
– zbunjenost ili otežano buđenje;
– napadi, odnosno konvulzije;
– izostanak mokrenja;
– jaki bolovi u mišićima;
– izražena slabost ili nesigurnost pri hodu.
Posebnu pažnju treba obratiti na promene u toku bolesti. Ako se temperatura ili kašalj prvo povuku, a zatim ponovo pojave ili postanu izraženiji, to može da bude znak upozorenja.
Isto važi i ako dođe do pogoršanja postojeće hronične bolesti. U takvim situacijama važno je ne zanemariti promenu zdravstvenog stanja.
Na koje znake roditelji treba da obrate pažnju?
Kod dece se ozbiljne komplikacije mogu ispoljiti na različite načine, zbog čega je važno pažljivo pratiti disanje, ponašanje i unos tečnosti.
CDC kao znake upozorenja izdvaja:
– ubrzano ili otežano disanje;
– plavičaste usne ili lice;
– uvlačenje rebara pri svakom udahu;
– bol u grudima;
– jake bolove u mišićima zbog kojih dete odbija da hoda.
Roditelji treba da obrate pažnju i na moguće znake dehidracije. Oni uključuju izostanak mokrenja tokom osam sati, suva usta i plakanje bez suza.
Hitna medicinska pomoć potrebna je i ako dete nije budno i ne reaguje na okolinu, ima napade ili temperaturu višu od 40 stepeni Celzijusa.
Posebno pravilo važi za najmlađe: kod beba mlađih od 12 nedelja svaka povišena temperatura razlog je da se javite lekaru.
Ko ima veći rizik od ozbiljnih komplikacija?
Iako teže komplikacije mogu da se pojave kod bilo koga, određene grupe ljudi imaju veći rizik od ozbiljnog toka bolesti.
Prema CDC-u, posebnu pažnju treba da obrate:
– osobe starije od 65 godina;
– osobe svih uzrasta koje imaju određene hronične bolesti, poput astme, dijabetesa ili bolesti srca;
trudnice;
– deca mlađa od pet godina, a naročito ona mlađa od dve godine.
Kod ovih grupa posebno je važno pratiti razvoj simptoma i na vreme potražiti medicinsku pomoć kada postoji razlog za zabrinutost.
CDC naglašava i da spiskovi upozoravajućih simptoma nisu konačni. To znači da lekaru treba da se obratite i zbog bilo kog drugog simptoma koji deluje ozbiljno ili izaziva zabrinutost.
Prehlada i grip najčešće prolaze bez ozbiljnih posledica, ali pogoršanje stanja, otežano disanje, poremećaj svesti i znaci dehidracije ne treba da se ignorišu. Pravovremeno prepoznavanje upozoravajućih simptoma važno je kako bi se na vreme dobila odgovarajuća medicinska pomoć.
Komentari (0)