Temperatura bojlera je jedna od onih stvari koje podesimo jednom, a zatim na nju zaboravimo godinama. Međutim, kada stigne visok račun za struju ili topla voda nestane posle svega nekoliko tuširanja, mnogi prvo pomisle da bi trebalo da smanje temperaturu na termostatu.
Ipak, spuštanje temperature do minimuma nije uvek najbolji način za uštedu, a mlaka voda koja dugo stoji u rezervoaru može da predstavlja i zdravstveni rizik. Za većinu domaćinstava preporučuje se da voda u bojleru bude zagrejana na oko 60 stepeni.
Uz pravilno podešavanje, održavanje uređaja i nekoliko promena svakodnevnih navika moguće je bolje kontrolisati potrošnju i istovremeno imati dovoljno tople vode.
Na koliko stepeni treba da bude podešen bojler?
Za svakodnevnu upotrebu u većini domaćinstava razumno je podesiti temperaturu vode u rezervoaru na oko 60 stepeni. Tako se obezbeđuje dovoljna količina tople vode, a istovremeno se smanjuje rizik od razmnožavanja bakterije legionele u bojleru.
Legionela najbolje raste u mlakoj vodi, približno na temperaturama između 25 i 45 stepeni. Zbog toga preniska temperatura u rezervoaru nije samo pitanje komfora, već može da ima i zdravstvene posledice.
Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, toplu vodu treba čuvati na temperaturi od najmanje 60 stepeni, dok na slavini, nakon kraćeg puštanja vode, temperatura treba da dostigne najmanje 50 stepeni. To znači da podešavanje bojlera na 40 ili 45 stepeni nije preporučljivo kao način štednje.
Ipak, postoji i druga strana priče. Voda zagrejana na 60 stepeni može da izazove opekotine, naročito kod dece i starijih osoba. Rešenje nije da se termostat spusti na prenisku temperaturu, već da se vrela voda meša sa hladnom na bateriji ili da se koristi termostatska baterija koja automatski održava bezbedniju temperaturu vode na izlazu.
Niža temperatura ne znači automatski i manji račun
Na prvi pogled deluje logično da će bojler trošiti manje struje ako vodu zagreva na nižu temperaturu. U tome ima istine, jer uređaj podešen na nižu temperaturu gubi manje toplote kroz zidove rezervoara dok voda stoji.
Međutim, postoji i druga važna okolnost. Kada je voda u bojleru mlaka, tokom tuširanja meša se sa manjom količinom hladne vode, pa se iz rezervoara potroši više litara već zagrejane vode.
Zbog toga konačan račun ne zavisi samo od broja na termostatu, već prvenstveno od toga koliko tople vode zaista trošite. Ova razlika je otkrila zašto najniža temperatura nije uvek najisplativije rešenje za domaćinstvo.
Treba uzeti u obzir i godišnje doba. Tokom oktobra i novembra voda iz vodovoda hladnija je nego leti, pa bojler mora duže da radi kako bi zagrejao istu količinu vode. Zbog toga potrošnja može da se promeni čak i kada je podešavanje termostata ostalo isto.
Da li treba da isključujete bojler kada ga ne koristite?
Potrošnja električne energije ne zavisi samo od toga da li je bojler uključen, već i od toga kada zagreva vodu i koliko često se ona troši. Zbog toga ručno gašenje i ponovno uključivanje ne mora uvek da donese značajnu uštedu.
Ako imate dvotarifno brojilo, programator ili tajmer koji uključuje bojler tokom perioda jeftinije struje može da bude praktičnije rešenje od stalnog ručnog paljenja i gašenja.
Kod dobro izolovanog bojlera isključivanje na nekoliko sati tokom dana često donosi malu razliku. Nakon ponovnog uključivanja voda se svakako zagreva, pa se očekivana ušteda može pokazati manjom nego što ste pretpostavili.
Drugačija je situacija kada odlazite na odmor. Tada bojler možete da isključite, jer ga nećete koristiti dok ste odsutni.
Po povratku ga ponovo uključite i zagrejte vodu do pune temperature. Pre prvog tuširanja pustite toplu vodu na svim slavinama i ostavite je da teče nekoliko minuta.
Kamenac može da poveća potrošnju struje
Pored temperature i načina korišćenja, na potrošnju utiče i stanje samog uređaja. Kamenac je posebno čest problem u područjima sa tvrdom vodom, poput Beograda i Vojvodine.
Kada se naslage natalože na grejaču, stvaraju sloj koji otežava prenos toplote na vodu. Zbog toga grejač mora duže da radi kako bi postigao istu temperaturu, što može da poveća potrošnju električne energije.
Redovno uklanjanje kamenca i provera zaštitne anode važni su za pravilno funkcionisanje bojlera. Preporučuje se da majstor proveri anodu na svakih godinu do dve, kako bi se na vreme uočilo njeno propadanje i potreba za održavanjem.
Ako je bojler topao spolja, možda gubite toplotu
Stariji bojleri mogu da imaju istrošenu ili oslabljenu izolaciju. Jedan od znakova može da bude zagrejano kućište uređaja.
Ako je spoljašnja površina bojlera topla na dodir, deo toplote izlazi iz rezervoara umesto da ostane u vodi. To znači da plaćate energiju koja se nepotrebno gubi u okolini.
Na potrošnju utiče i zapremina bojlera. Uređaj od 80 litara u domaćinstvu sa dve osobe može da zagreva više vode nego što je potrebno, dok bojler od 50 litara za četvoročlanu porodicu može da radi gotovo bez prestanka jer se voda brzo troši i stalno ponovo zagreva.
Zbog toga je važno da kapacitet uređaja odgovara broju članova domaćinstva i njihovim navikama.
Četiri navike koje mogu da smanje potrošnju
Za uštedu ne morate nužno da menjate bojler ili da se odreknete tople vode. Nekoliko jednostavnih promena u svakodnevnom životu može da pomogne da smanjite potrošnju i izbegnete nepotrebno zagrevanje vode.
– Kraće tuširanje: Tuširanje od pet minuta troši manje vode nego punjenje kade, pa se smanjuje i količina vode koju bojler mora da zagreje.
– Bolji raspored kupanja: Organizujte kupanje tako da se ukućani ne smenjuju odmah jedan za drugim kada je rezervoar već ostao bez tople vode.
– Popravka slavine koja kaplje: Slavina iz koje neprestano curi topla voda može da dovede do nepotrebnog gubitka zagrejane vode.
– Izolacija cevi: Ako cevi od bojlera do kupatila prolaze kroz hladan zid ili ostavu, njihova izolacija može da smanji gubitak toplote dok voda prolazi kroz njih.
Gde se zaista krije ušteda?
Ako želite da smanjite račun za struju, nije dovoljno samo da okrenete točkić na bojleru i izaberete najnižu temperaturu. Važno je uzeti u obzir potrošnju tople vode, godišnje doba, stanje grejača, kamenac, izolaciju i kapacitet uređaja.
Redovno održavanje može da pomogne bojleru da radi efikasnije, dok kraće tuširanje, popravljanje slavina koje propuštaju vodu i pažljivije korišćenje tople vode mogu da smanje nepotrebnu potrošnju.
Zato večeras proverite gde vam je podešen termostat. Ako je temperatura ispod 55 stepeni, razmotrite podešavanje na oko 60 stepeni, uz odgovarajuće mere zaštite od opekotina na slavinama. Uštedu je bolje tražiti u pravilnom održavanju i svakodnevnim navikama nego u vodi koja je stalno mlaka.
Komentari (0)