Priprema za grejnu sezonu ne završava se kupovinom drva ili peleta. Jednako je važno i gde ih držite, jer nepravilno skladištenje može da utiče na njihovu efikasnost tokom zime.
Vlažno gorivo slabije greje, brže se troši, stvara više dima i ostavlja više čađi u peći i dimnjaku. To znači da se zalihe mogu brže potrošiti, a zagrevanje doma postati manje efikasno.
Nekoliko jednostavnih pravila može da pomogne da drva i pelet sačuvaju svoja svojstva i budu spremni za upotrebu kada temperature padnu.
Drva moraju dobro da se osuše pre loženja
Sveže posečeno drvo sadrži mnogo vlage, zbog čega nije odmah pogodno za efikasno sagorevanje. Prema vodiču belgijskog proizvođača peći “Stuv”, udeo vlage u sveže posečenom drvetu iznosi između 40 i 50 odsto. Da bi ono pravilno gorelo u peći ili kaminu, vlažnost mora da se spusti ispod 20 odsto.
“Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA)”, u okviru programa “Burn Wise”, takođe preporučuje da se drva suše najmanje šest meseci. Pre loženja trebalo bi proveriti njihov nivo vlažnosti pomoću merača vlage, uređaja koji je relativno jeftin i može da se kupi u prodavnicama alata.
Gde treba držati drva tokom zime?
Drva je najbolje skladištiti napolju, ali ne direktno na zemlji. Potrebno je podići ih od tla, a kao jednostavno rešenje mogu da posluže drvene palete ili grede.
Važno je i kako se pokrivaju. Zaštita treba da bude postavljena samo odozgo, dok bočne strane treba ostaviti otvorenim. Ako se drva potpuno prekriju, sa svih strana, može da se zadrži vlaga i uspori njihovo sušenje.
Zatvoreni podrumi i garaže bez odgovarajuće ventilacije nisu pogodni za sušenje sveže posečenih drva. Takvi prostori mogu da posluže za kratkotrajno čuvanje drveta koje je već suvo, ali ne i kao zamena za pravilno sušenje na otvorenom.
Unošenje nekoliko cepanica u kuću i ostavljanje pored peći može da bude korisno neposredno pre loženja. Ipak, to treba posmatrati samo kao završni korak pripreme, a ne kao način skladištenja celokupne zalihe.
Pelet čuvajte na suvom i toplom mestu
Kada je reč o peletu, presudno je da se zaštiti od vlage i kondenzacije. Novozelandski proizvođač peleta Azwood preporučuje čuvanje u suvom i toplom prostoru, a suva garaža ili šupa mogu da budu odgovarajuća mesta za odlaganje vreća.
Problem nastaje kada se ambalaža duže vreme ostavi napolju. Vlaga postepeno može da prodre kroz vreće i pokvari gorivo, zbog čega je važno da pelet bude zaštićen od spoljašnjih uticaja.
Pelet je higroskopan, što znači da upija vodu iz okruženja. Ako se nalazi u blizini vlažnih zidova, može da apsorbuje vlagu, nabubri i postane neupotrebljiv. Osim toga, vlažan pelet može da izazove začepljenje sistema za doziranje u peći i tako ometa njen rad.
Zato nije dovoljno samo pronaći prostor u kojem nema direktne kiše. Potrebno je voditi računa i o vlažnosti vazduha. Relativna vlažnost u prostoriji u kojoj se pelet čuva ne bi trebalo da prelazi 80 odsto ni u jednom delu godine.
Zašto vreće peleta ne treba da stoje na podu?
Čak i kada se pelet nalazi u zatvorenom prostoru, način na koji su vreće postavljene može da utiče na njegovo stanje.
Vreće ne bi trebalo slagati direktno na pod. Pelet koji se nalazi na tlu lakše upija vlagu iz podloge, ali i vodu koja može da se nakupi oko vreća nakon kiše.
Rešenje je jednostavno: ispod vreća postavite drvenu paletu. Tako se ambalaža odvaja od poda, a smanjuje se mogućnost da gorivo dođe u kontakt sa vlagom.
Pravilno skladištenje znači manje rasipanja goriva
Bez obzira na to da li se domaćinstvo greje na drva ili pelet, zaštita od vlage jedan je od najvažnijih uslova za očuvanje kvaliteta goriva. Drva treba sušiti dovoljno dugo, držati ih podignuta od tla i pokrivati samo odozgo, dok pelet zahteva suv, topao prostor i zaštitu od kondenzacije.
Posebnu pažnju treba obratiti na ventilaciju, vlažnost prostorije i položaj vreća. Pravilnim skladištenjem može da se spreči propadanje goriva, sačuva njegova grejna vrednost i smanji nepotrebno trošenje tokom grejne sezone.
Komentari (0)