Navijači Partizana su u sekundi Alesandru Pajoli oprostili bol koji su doživeli kad je njegova Italija slavila u Pioniru i ostavila Srbiju bez Olimpijskih igara 2021. Zaboravili su mu i onaj berlinski šok kad su Orlovi ostali bez projektovanog zlata na Evrobasketu 2022.
Trojka u finišu produžetka protiv večitog rivala, donela im je erupciju radosti kakva, na klupskom nivou, valjda samo u derbiju može da se doživi.
Pajola je i protiv Spartaka bio vezivno tkivo crno-belih, a u razgovoru za Meridian sport je istakao da je njegovoj ekipi sada najveći zadatak da dostigne konstantnost tokom svih 40 minuta. Priča je naravno počela od derbija.
„Bilo je velikih uspona i padova tokom poslednjih pet minuta. Verovatno nikad sebi ne bih oprostio da smo izgubili ovu utakmicu, jer promašiti dva slobodna bacanja, važna poput onih mojih, bilo je zaista bolno za mene i za tim”, počeo je Pajola odgovorom kako je uspeo da zadrži mirnoću posle dva promašena penala u završnici.
Na njegovu sreću, vrlo brzo je od potencijalnog tragičara postao heroj Grobara.
„Na kraju se sve završilo na pravi način. Srećan sam, jer samo pokušavam da ostanem fokusiran 40 minuta na utakmicu. I trudim se da zaboravim greške koje se dešavaju. Moraš da razmišljaš o sledećem napadu, sledećoj akciji, utakmici… Pokušavam da zadržim fokus na igri, da poništim te dve greške i razmišljam šta mogu da uradim da dobijem utakmicu. Pokušao sam da se nađem u čistoj poziciji i pogodim dobar šut za tri poena, i to sam uradio.”
Konstatovali smo da evropski igrači za nijansu više osećaju važnost derbija za navijače i klub, od internacionalaca sa drugih kontinenata koji se do dolaska u Evropu nisu susretali sa mečevima takvog naboja.
„Ja sam takođe bio navijač, odrastao sam gledajući sport sa porodicom, ocem i bratom, još od malih nogu. Tako da znam šta znači derbi, šta znače istorijske utakmice. Takođe igrajući dugi niz godina u Bolonji, zaista sam shvatio koliko ove vrste utakmica znače navijačima i igračima. Definitivno su drugačije, osetiš u vazduhu nešto drugačije. Kao i prilikom susreta sa navijačima i običnim ljudima na ulici. Pre tri dana sam sreo neku decu, doviknuli su mi: „Hej, pobedite u derbiju”! Zbog tih stvari zaista možeš da daš deset odsto više energije ili čega god da imaš u sebi. Da pokušaš da dobiješ utakmicu.”
Zastao je pa dodao:
„Međutim, mislim da i naši igrači iz Amerike znaju da je derbi toliko veliki, shvataju koliko znači za klub i grad. Svi smo bili na istoj talasnoj dužini i dali su malo više nego na običnim utakmicama.”
Pritisak često ume da na derbijima bude veliki teret na plećima.
„Definitvno je pritisak deo atmosfere, deo igre. Ali, dovoljno smo iskusni da se nosimo s tim. Presija je deo ovog posla, sporta, sa njim moraš da živiš i boriš se. I to svaki igrač radi. Drugo je tenzija tokom utakmice, čim uđeš u igru zaboravljaš na pritisak. Govorim u svoje ime, zato što sam samo fokusiran na ono što moram da uradim da moj tim pobedi. U derbijima ti se ruke malo tresu, možda su i noge malo teže. Tenzija je i sada bila velika, jer kako je važnost utakmice značajnija, tako i pritisak raste. Nije nam ovo prvi put da smo pokazali karakter. Desilo se i u Minhenu, gde smo gubili, pa dobili meč. Sada je možda bolje da uvedemo i malo konstantnosti u igru, ako kontrolišemo utakmicu, moramo da nastavimo da je kontrolišemo do kraja. A, ne da gubimo toliko poena prednosti, posebno u četvrtoj četvrtini. Pokazali smo karakter, ali sad moramo da napredujemo, jer želimo da postanemo bolji tim.
Poredeći Virtus i Partizan, istakao je da je ponosan što je deo ova dva kluba sa bogatom istorijom.
„Za mene i moju porodicu je velika čast što sam igrao za dva najbolja kluba u Evropi. Kada jednog dana prestanem da igram uvek ću moći da kažem: „Igrao sam za Virtus i Partizan!“ I to me čini veoma srećnim.”
Na našem Youtube kanalu pogledajte i koliko njemu, ali I svim ljubiteljima košarke u Italiji nedostaje bolonjski derbi, nalik našem večitom. Na red su došle i istorijske veze crno-belih klubova iz Beograda i Bolonje. Počeli smo sa legendom koja je Partizanu i Virtusu donela titule prvaka Evrope – Predragom Danilovićem.
„Gledao sam sto puta njegovu sliku kako drži u rukama baklju tokom derbija. Sreli smo se i ovde nekoliko puta. On ima veliku auru oko sebe, ogromna je legenda. Svi ljudi u Bolonji, posebno navijači Virtusa, sećaju se onog ludog derbija (koji je Danilović rešio trojkom uz dodatno slobodno bacanje, prim. aut), imaju neverovatne uspomene sa Sašom. To je istorija. A istorija ostaje zauvek.”
Druga legenda Partizana mu je bila trener. Sa Sašom Đorđevićem je osvojio Ligu šampiona.
„Potpuno mi je promenio karijeru. Bio sam mlad, nezreo, nisam vodio računa o sebi i košarci na pravi način. Naterao me da shvatim kako treba naporno da radim, kako da se ponašam, da dajem sto odsto svakog dana da bih napredovao. Došao je tokom sezone, a kad trener dođe u takvom trenutku, nemate mnogo vremena da upoznate jedan drugog, jer moraš odmah da ostvariš rezultate. Ali Saša Đorđević je zaista vodio računa o meni, mnogo smo razgovarali ne samo o košarci. I to zaista cenim. Imamo veoma blizak odnos, ponosan sam što me trenirao i što sam zahvaljujući njemu napredovao. Nadam se da ćemo jednog dana ponovo imati priliku da radimo zajedno. Uvek ću biti zahvalan njemu i njegovom stručnom štabu što su doprineli da toliko napredujem”, naglašava Pajola dodajući da u razgovorima ovog leta nisu pominjali Partizan.
Ali pre toga jesu:
„Pričali smo kad je bio u Virtusu, jer sam bio veoma radoznao u vezi sa čuvenim poslednjim šutem za titulu prvaka Evrope. Neverovatnim, istorijskim šutom koji je pogodio pre mnogo godina. Tada smo malo više razgovarali o Partizanu.”
Nisu sve veze Pajole sa srpskom košarkom crno-bele. Veliki je prijatelj sa bivšim saigračem, Milošem Teodosićem.
„Neverovatan je. On je momak koji mi je pomogao da mi se karijera promeni, da mnogo napredujem. Veoma smo bliski prijatelji, razgovarali smo mnogo, mnogo sati – više o stvarima van košarke. Na treninzima sam ga posmatrao i pokušavao da izvedem poteze koje je radio. Što nimalo nije lako, ponekad sam pasovima bez gledanja bacao loptu na tribine. Što više igraš zajedno odnosi postaju sve jači, a mi smo igrali četiri godine. Sa njim je bilo sjajno. Sad je verovatno drugačije. Ne čujemo se svakog dana, ali svaki put kada se vidimo to je lepo vreme za mene i za njega.
I tu se spisak Srba sa kojima je delio svlačionicu ne završava. Igrao je sa Dobrićem, Markovićem, Smailagićem…
„Kada sam se kao mlad preselio u Bolonju, živeo sam sa Danilom Petrovićem koji je bio u mlađim kategorijama Virtusa. Vrlo sam blizak i sa Stefanom Nikolićem, koji je sada u Varezeu, igrali smo 2-3 sezone u Bolonji. Već znam neke reči srpskog jezika, srpske tradicije… I pre dolaska sam osećao bliskost sa vašom zemljom i ljudima. I to mi je zapravo olakšalo prilagođavanje.”
Šta je rekao o čuvenim pobedama Azura protiv Srbije pogledajte u video na našem Youtube kanalu.
„Te dve utakmice za nas su bile utakmice života!” najkraći sažetak je Pajolinih uspomena u kojima posebno apostrofira duel u Pioniru.
Partizan danas putuje u Lion, odakle produžava za Kaunas. Asvel I Žalgiris su vrlo nezgodni rivali.
„Sigurno su dve teške utakmice. Asvel ima nezgodan teren, teško je u Lionu izvojevati pobedu. Moramo da nastavimo sa napretkom, kao što sam već da budemo konstantniji tokom 40 minuta, da igramo odbranu, pomažemo jedni drugima i da delimo loptu. Upravo smo u tome bili loši u poslednje dve utakmice, posebno protiv Crvene zvezde u četvrtoj četvrtini. Moramo da napredujemo i pokušamo da iznesemo našu najbolju verziju tima na teren. Mislim da posle derbija možemo da imamo oružje za pobede u Lionu i Kaunasu, zato što imamo dobar tim i možemo da pobedimo svakoga. Moramo da verujemo jedni drugima, imamo samopouzdanje u vezi plana igre i da damo maksimum. Ali, razmišljaćemo od meča do meča.”
Priču smo zaključili pitanjem koliko daleko Partizan može u Evroligi i ABA ove sezone. „Teško je reći u ovom trenutku, jer sezona je veoma duga i teška. Kalendar je pun utakmica, putovanja. I tokom sezone svašta može da se desi. Razmišljamo od utakmice do utakmice, od treninga do treninga i mislim da je najbolji način da se suočiš sa izazovima u ovako dugim sezonama da se usredsrediš da napreduješ iz dana u dan. To pokušavamo svaki put kada kročimo na teren, bilo da je reč o treningu ili utakmicu. Na taj način možemo da stignemo veoma, veoma daleko.”
Komentari (0)