Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi Miholjdan, crkveni praznik posvećen hrišćanskom svetitelju i mučeniku Prepodobnom Kirijaku Otšelniku.
Naziva se Otšelnikom zbog svojih čestih pustinjačkih osamljivanja, a narod ga zove Sveti Miholj, pa otud i naziv praznika.
Život posvećen veri i monaškim pravilima
Rođen je 448. godine u Korintu, gde je u ranoj mladosti postavljen za čteca Saborne crkve, a u 18. godini odlazi u Jerusalim, u manastir Svetog Jevtimija, gde se zamonašio.
Već u ranoj mladosti, Kirijak je pokazao interesovanje za Sveto pismo, što ga je navelo da se posveti religioznom životu.
Tokom života, držao se strogih monaških pravila, uključujući i jedan obrok dnevno.
Ovaj svetac je još za života smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina, a bio je veoma aktivan u borbi za pravoslavlje izobličavajući jeresi, naročito origenizam.
Upokojio se u 109. godini, 557. godine u manastiru Svetog Haritona u Jerusalimu, gde je i sahranjen.
Pored svoje duhovne uloge, Kirijak Otšelnik je bio poznat i kao iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih.
Iako nije želeo da mu se pripisuju zasluge za dobra dela, danas ga mnogi pomorci smatraju svojim zaštitnikom.
Šta se sme, a šta ne sme raditi na Miholjdan
Prema narodnom verovanju, tek posle ovog praznika nastupa prava jesen.
Širom Srbije i drugih pravoslavnih zemalja ovaj praznik se obeležava različitim običajima, dok neke porodice Miholjdan slave kao krsnu slavu.
U skladu sa narodnim običajima, Miholjdan je dan kada ne treba obavljati kućne poslove poput čišćenja i spremanja, ali se radovi na otvorenom, ako ih ima, zbog dolazeće zime ne smeju odlagati, pa se oni smeju obavljati.
Osobe rođene na ovaj dan povezuju se sa posebnim talentima i mogu da očekuju sreću i blagostanje u životu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)