Snage NATO-a mogle bi u slučaju budućeg vojnog sukoba da se suoče sa ozbiljnim nedostatkom avionskog goriva, što bi moglo da ugrozi sposobnost Alijanse da odgovori na napad, piše Politico, pozivajući se na rezultate istraživanja.
Zabrinutost zbog ovog problema raste u vreme intenziviranja hibridnih sukoba i sabotaža za koje se optužuje Moskva, što dodatno pojačava strah od mogućeg direktnog sukoba sa Rusijom. Iako zemlje NATO-a izdvajaju milijarde evra za nabavku aviona, tenkova, raketa i bespilotnih letelica, stručnjaci upozoravaju da bi upravo nedostatak goriva mogao da oslabi sposobnost Zapada da pruži otpor.
– Sistem dostiže granice svojih mogućnosti u scenariju koji smo definisali kao sveobuhvatni sukob na evropskoj teritoriji NATO-a, u kojem bi bio aktiviran član 5 i koji bi podrazumevao masovno raspoređivanje snaga iz Severne Amerike – naveli su autori istraživanja.
U studiji se upozorava da prelazak Evrope sa fosilnih goriva na alternativne izvore energije, praćen smanjenjem kapaciteta za preradu nafte, stvara ozbiljne ranjivosti.
Istraživanje, pripremljeno uz podršku NATO-a i objavljeno u septembru, pokazuje da bi u slučaju velikog sukoba u narednoj deceniji, u kojem bi učestvovale evropske članice Alijanse uz podršku SAD, potrebe NATO avijacije za gorivom mogle da premaše raspoložive zalihe.
– Pristup gorivu je od ogromnog značaja za borbenu gotovost. Alijansi su potrebne pouzdane isporuke energenata radi odvraćanja i odbrane, a često je, u interesu kolektivne bezbednosti, neophodno da vojne potrebe imaju prioritet – izjavio je visoki vojni predstavnik NATO-a.
Autori istraživanja povezuju mogući nedostatak goriva, između ostalog, sa politikom dekarbonizacije koju sprovode Evropska unija i savezničke zemlje. Ta politika podstakla je ulaganja u obnovljive izvore energije, ali je istovremeno doprinela zatvaranju rafinerija na čije kapacitete računaju oružane snage.
Zbog toga se evropske članice NATO-a već suočavaju sa nedostatkom dizela i avionskog goriva.
Prema podacima industrijskog udruženja FuelsEurope i Evropske komisije, od 2009. godine u Evropi je zatvorena približno četvrtina rafinerija. Time su izgubljeni kapaciteti za preradu nafte od više miliona barela dnevno, a na kontinentu je ostalo oko 70 aktivnih postrojenja koja mogu da proizvode avionsko gorivo za domaće potrebe.
Istraživanje je sprovedeno u vreme kada Brisel nastoji da poveća kapacitete za preradu nafte u Evropskoj uniji, nakon što je proizvodnja evropskih rafinerija u poslednjih 20 godina smanjena za 10 odsto.
Autori naglašavaju da studija predstavlja zaključke nezavisnog istraživačkog centra pri NATO-u i da ne odražava zvaničan stav same Alijanse. Ipak, taj centar predstavlja važnu istraživačku instituciju u oblasti energetske bezbednosti.
Komentari (0)