NASA i Ministarstvo energetike Sjedinjenih Američkih Država potpisali su novi sporazum o razvoju nuklearne energije i pogonskih sistema za svemirske misije, čime Vašington nastavlja da konkretizuje planove za postavljanje reaktora na Mesec i slanje nuklearno pogonjenih letelica ka Marsu. Dok se privatne kompanije utrkuju u razvoju tehnologije, novi dogovor objedinjuje ranije najavljene projekte i saradnju u istraživanju, testiranju, proizvodnji goriva i pripremi lansiranja.
Nova inicijativa dolazi u trenutku kada se sve veće interesovanje za nuklearnu energiju povezuje sa rastom potrošnje električne energije u data centrima za veštačku inteligenciju. Međutim, kako ističe portal ZeroHedge, nuklearna energija nije važna samo za napajanje sistema poput ChatGPT-a već bi mogla da bude ključna i za buduće istraživanje svemira.
Sporazum pod nazivom “Ubrzavanje američkog liderstva u svemirskoj nuklearnoj energiji i pogonu“ potpisali su administrator NASA Džared Ajzakman i američki ministar energetike Kris Rajt. Dokument je potpisan u četvrtak, 8. oktobra, a stupa na snagu 1. novembra.
Njime se uspostavlja okvir za saradnju dve institucije u svim fazama razvoja svemirskih nuklearnih sistema – od istraživanja i proizvodnje goriva do testiranja, integracije sa lansirnim sistemima i rada u svemiru.
Novi memorandum zamenjuje prethodni sporazum između NASA i Ministarstva energetike, čije desetogodišnje važenje ističe krajem oktobra. Kako ocenjuje ZeroHedge, reč je pre svega o objedinjavanju planova predstavljenih tokom januara i marta ove godine, a ne o pokretanju potpuno novih programa.
Tri ključna projekta
Sporazum obuhvata tri glavna programa.
Prvi je Space Reactor-1 Freedom, svemirska letelica na nuklearni pogon koja treba da demonstrira mogućnosti nuklearnog električnog pogona. Lansiranje prema Marsu planirano je za 2028. godinu. Očekuje se da ova tehnologija omogući efikasnije putovanje kroz duboki svemir i postavi temelje za buduće misije sa naprednijim svemirskim letelicama.
Drugi projekat je Lunar Reactor-1, nuklearni reaktor koji bi trebalo da obezbeđuje električnu energiju za planiranu NASA bazu na Mesecu. Sistem bi omogućio napajanje staništa, komunikacionih uređaja, naučnih instrumenata, rovera i druge infrastrukture, uključujući tokom dugih perioda tame na površini Meseca.
Prema planovima američke administracije, sistem spreman za lansiranje trebalo bi da bude razvijen do 2030. godine, u skladu sa izvršnom uredbom iz decembra 2025. pod nazivom “Obezbeđivanje američke superiornosti u svemiru“.
Treći program odnosi se na nastavak isporuke radioizotopskih energetskih sistema i grejnih jedinica za misije kojima je potrebno pouzdano napajanje u ekstremnim uslovima. Među njima je misija Dragonfly, čiji je cilj istraživanje Saturnovog meseca Titana, a lansiranje je planirano za 2028. godinu.
– Admiral Hajman Rikover razumeo je da će nuklearna energija iz korena promeniti ono što je moguće na moru. SR-1 Freedom je naš Nautilus i biće lansiran 2028. godine – izjavio je Ajzakman, prenosi portal Payload.
Poređenjem sa podmornicom USS Nautilus, prvom operativnom podmornicom na nuklearni pogon, Ajzakman je naglasio značaj tehnologije za buduće svemirske misije.
Razvoj reaktora mogao bi da košta 20 milijardi dolara
NASA je još u januaru objavila cilj da do 2030. godine razvije reaktor za površinu Meseca. U martu je Ajzakman predstavio planove za nuklearno pogonjenu letelicu ka Marsu, sa ciljem lansiranja 2028. godine.
Tada je izneta i jedna od prvih procena troškova: razvoj i postavljanje nuklearnog reaktora na Mesecu mogli bi da koštaju približno 20 milijardi dolara tokom narednih sedam godina.
Nuklearna energija ima značajne prednosti u okruženjima u kojima solarni paneli nisu dovoljno pouzdani ili efikasni. To se posebno odnosi na pojedine oblasti Meseca, gde su noć i senke dugotrajne, kao i na putovanja do Marsa i dugoročne operacije na njegovoj površini.
Dok solarna energija ostaje važna za pojedine svemirske misije, nuklearni reaktori mogu da obezbede stabilno napajanje tokom dužih perioda, nezavisno od neposredne dostupnosti Sunčeve svetlosti.
Svemirske nuklearne ambicije privlače privatne kompanije
Američke svemirske i odbrambene institucije paralelno podstiču razvoj nuklearnih tehnologija u privatnom sektoru. Među kompanijama koje rade na ovom području je Antares, koja je u septembru dobila ugovor vredan 161 milion dolara za razvoj svemirskog nuklearnog reaktora.
Program predviđa demonstraciju reaktora R1-S na Zemlji, a zatim njegovu integraciju sa svemirskom letelicom radi dobijanja sertifikacije za let.
Antares takođe planira da reaktor Mark-1, koji proizvodi električnu energiju, upotrebi za napajanje operativnog sistema koji povezuje Zemlju i svemir. Testiranje je planirano za 2027. godinu, nakon što je njegov prethodnik, Mark-0, u junu dostigao kritičnost – stanje u kojem se nuklearna lančana reakcija održava samostalno.
Verzija R1-S prilagođena je za svemirske uslove na osnovu konstrukcije reaktora R1, koji je prvobitno razvijan za primenu na Zemlji. Prema navodima kompanije, prva verzija trebalo bi da obezbedi najmanje 35 kilovata električne snage, uz drugačije materijale, zaštitu od zračenja i sistem odvođenja toplote prilagođen vakuumu.
I Lockheed Martin i Radiant Nuclear traže prilike u svemiru
U razvoj nuklearnih sistema za svemir uključena je i kompanija Lockheed Martin, koja je još 2022. učestvovala u projektima vezanim za postavljanje reaktora na Mesecu. Njeno interesovanje za ovu oblast nastavljeno je i kroz učešće u investicionoj rundi kompanije Radiant Nuclear ranije ove godine.
Radiant Nuclear razvija prenosivi mikronuklearni reaktor hlađen gasom, koji bi u budućnosti mogao da bude prilagođen i za primenu van Zemlje.
Kako ocenjuje ZeroHedge, tržište nuklearne energije sve više prevazilazi potrebe velikih tehnoloških kompanija koje grade podatkovne centre. Svemirski i odbrambeni programi već stvaraju nove ugovore za proizvođače reaktora i dobavljače opreme, otvarajući dodatni prostor za razvoj nuklearnih tehnologija.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)